Odlazeći generalni sekretar Nato Jens Stoltenberg, sumirajući deceniju na čelu Alijanse, istakao je da je danas realnost da je Nato važniji nego ikada i da je savez za 10 godina ojačan kao institucija, ali i poručio da svi moraju da budu spremni da plate cijenu za mir.
"Otkako sam preuzeo funkciju generalnog sekretara 2014. svijet oko nas se duboko promjenio. Vidjeli smo rusku ilegalnu aneksiju Krima. Uspon ISIS-a. Punu invaziju Rusije na Ukrajinu. Sve veću konkurencij sa Kinom. Pandemiju kovida. Sofisticiranije sajber napade i sve veći uticaj klimatskih promjena na bezbjednost. A, lista se nastavlja", rekao je Stoltenberg.
Konstatovao je da je tokom njegovog mandata relevantnost Natoa dovedena u pitanje, ali da je realnost da je Alijansa danas jaka, ujedinjena i važnije nego ikad.
"Za 10 godina, prošli najveću transformaciju u jednoj generaciji. Ojačali smo odbranu. Od nule do desetina hiljada borbeno spremnih Nato vojnika na našem istočnom krilu. Od hiljada do pola miliona vojnika u visokoj pripravnosti. I od tri do 23 saveznika koji troše najmanje dva procenta BDP-a na odbranu“, ukazao je Stoltenberg.
Istakao je da je Nato ojačan kao institucija, dok se uvećala i porodica saveznika i partnera, podsjetivši da su članice Alijanse postale Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Finska i Švedska, dok je „Ukrajina bliža Natou nego ikada ranije“.
Takođe, od marginalne podrške Ukrajini 2014. godine, ta podrška je sada ogromna, dodao je Stoltenberg.
Naveo je da su proširena i partnerstva na globalnom jugu, produbljeni odnosi sa zemljama Indo-Pacifika, dok je saradnja Natoa i EU dostigla nivo bez presedana.
Istovremeno, ukazao je na pet lekcija koje su, prema njegovoj ocjeni, ključne za nastavak uspjeha Natoa u budućnosti.
„Prvo, moramo biti spremni da platimo cijenu za mir. Što više novca, to je jača naša odbrana, naše odvraćanje efikasnije, veća naša sigurnost“, poručio je Stoltenberg i dodao da je od 2014. godine potrošnja širom Alijanse značajno porasla.
Dobra vijest je, kaže, da je ispunjeno obećanje od pre decenije, ali loša da to - više nije dovoljno.
„Da bi ispunili dogovorene ciljeve, saveznici će morati da potroše znatno više od dva procenta BDP-a na odbranu u godinama koje dolaze“, konstatovao je Stoltenberg.
Ukazao je i da je sloboda važnija od slobodne trgovine.
„Ne tako davno, mnogi saveznici su vjerovali da je kupovina gasa od Rusije čisto komercijalna stvar. To je bilo pogrešno. Rusija je koristila gas kao oružje u pokušaju da nas prinudi. I da nas spreči da podržimo Ukrajinu. Ne smemo da napravimo istu grešku sa Kinom“, kazao je odlazeći šef Natoa, ali i napomenuo da će se nastaviti saradnja sa Kinom.
Kao treću lekciju, naveo je da je vojna snaga preduslov za dijalog.
„Moramo da razgovaramo sa našim susjedima. Koliko god to bilo teško. Ali, dijalog funkcioniše samo kada je podržan snažnom odbranom. To je jasno pokazano u Ukrajini. Svi želimo da se ovaj rat završi. Najbrži način da se okonča rat je da se izgubi. Ali to neće doneti mir. To će doneti rusku okupaciju. Danas predsjednik Putin vjeruje da može da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju. I vjeruje da može da nas sačeka. Zato nastavlja da vodi svoj brutalni rat. Ne vjerujem da možemo da promjenimo Putinovo mišljenje. Ali vjerujem da možemo da promjenimo njegovu računicu“, rekao je Stoltenberg.
Uvjeren je da Nato, dajući Ukrajini više oružja, može natjerati Putina da shvati da ne može silom da dobije ono što želi.
„I da to bude toliko skupo da će morati da prihvati da Ukrajina ima suvereno, demokratsko pravo da opstane kao suverena, demokratska zemlja. Paradoks je da što više oružja za Ukrajinu budemo u mogućnosti da isporučimo, veća je vjerovatnoća da ćemo postići mir i okončati rat. I što je naša dugoročna vojna podrška vjerodostojnija, rat će se prije završiti“, rekao je Stoltenberg.
Kazao je da svaki budući dogovor mora biti podržan snažnom vojnom podrškom Ukrajini i kredibilnim bezbjednosnim garancijama kako bi se obezbjedio trajni mir.
„Ne može biti održive bezbjednosti u Evropi bez stabilne Ukrajine. I nema trajne bezbjednosti Ukrajine, bez članstva u Natou. Vrata su otvorena. Ukrajina će se pridružiti“, podvukao je Stoltenberg.
Naveo je i da se u Afganistanu videlo da vojna moć ima svoje granice.
Prema njegovim riječima, nakon terorističkih napada 11. septembra, bilo je ispravno otići u Afganistan, jer je sprečeno da ta zemlja bude sigurno utočište za međunarodne teroriste, ali je, primećuje, ta misija trajala predugo.
Peta lekcija je, kaže, i najvažnija:
„Nikada ne smemo uzimati zdravo za gotovo vezu između Evrope i Severne Amerike“.
Kako je rekao, Nato nije zapisan u kamenu, već je rezultat promišljenih izbora i političke volje.
„Čuli smo glasove sa obe strane Atlantika koji pozivaju da se Amerika i Evropa raziđu. Fokusiranje na kratkovide nacionalne interese tokom dugoročne saradnje neće nam dobro poslužiti. Izolacionizam nikoga neće zaštititi“, rekao je Stoltenberg.
Ukazao je da svi žive u međusobno povezanom svetu, u kojem su bezbjednosni izazovi preveliki, a konkurencija suviše žestoka da bi bilo koja zemlja mogla sama.
„Ulaganje u transatlantske odnose je jedini pobjednički put napred. Evropljani moraju da shvate da bez Natoa, u Evropi nema bezbjednosti“, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da je bez Turske na jugu, Norveške na sjeveru i SAD, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva na zapadu, nemoguće zamisliti bezbjednost evropskog kontinenta.
„Transatlantska alijansa je dobro služila Evropi. Utiranje puta bliže evropskim integracijama. Ponovno ujedinjenje Njemačke. I širenje demokratije i slobode širom Centralne i Istočne Evrope. To je lekcija istorije koju Evropljani moraju zapamtiti. Transatlantska alijansa je takođe dobro služila SAD. Američki prijatelji i saveznici daju neophodan doprinos bezbednosti i interesima SAD. Nato saveznici stali su rame uz rame sa SAD od Koreje do Afganistana. I platili su visoku cijenu“, dodao je Stoltenberg.
Dodao je da nije tačno da su Evropljani slobodni, kao i da nijedna druga velika sila nema toliko prijatelja i saveznika kao SAD.
„Kada sam preuzeo ovaj posao prije deceniju, nisam mogao da zamislim koliko će se naša Alijansa transformisati. Kao što ne mogu da predvidim šta je pred nama. Ali u ovo sam siguran. Iako se izazovi sa kojima se suočavamo mogu promeniti, odgovor je isti. Mi smo jači i sigurniji, Evropa i Sjeverna Amerika, zajedno u Nato“, poručio je Stoltenberg.
Izvor: Kosovo Online
Konstatovao je da je tokom njegovog mandata relevantnost Natoa dovedena u pitanje, ali da je realnost da je Alijansa danas jaka, ujedinjena i važnije nego ikad.
"Za 10 godina, prošli najveću transformaciju u jednoj generaciji. Ojačali smo odbranu. Od nule do desetina hiljada borbeno spremnih Nato vojnika na našem istočnom krilu. Od hiljada do pola miliona vojnika u visokoj pripravnosti. I od tri do 23 saveznika koji troše najmanje dva procenta BDP-a na odbranu“, ukazao je Stoltenberg.
Istakao je da je Nato ojačan kao institucija, dok se uvećala i porodica saveznika i partnera, podsjetivši da su članice Alijanse postale Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Finska i Švedska, dok je „Ukrajina bliža Natou nego ikada ranije“.
Takođe, od marginalne podrške Ukrajini 2014. godine, ta podrška je sada ogromna, dodao je Stoltenberg.
Naveo je da su proširena i partnerstva na globalnom jugu, produbljeni odnosi sa zemljama Indo-Pacifika, dok je saradnja Natoa i EU dostigla nivo bez presedana.
Istovremeno, ukazao je na pet lekcija koje su, prema njegovoj ocjeni, ključne za nastavak uspjeha Natoa u budućnosti.
„Prvo, moramo biti spremni da platimo cijenu za mir. Što više novca, to je jača naša odbrana, naše odvraćanje efikasnije, veća naša sigurnost“, poručio je Stoltenberg i dodao da je od 2014. godine potrošnja širom Alijanse značajno porasla.
Dobra vijest je, kaže, da je ispunjeno obećanje od pre decenije, ali loša da to - više nije dovoljno.
„Da bi ispunili dogovorene ciljeve, saveznici će morati da potroše znatno više od dva procenta BDP-a na odbranu u godinama koje dolaze“, konstatovao je Stoltenberg.
Ukazao je i da je sloboda važnija od slobodne trgovine.
„Ne tako davno, mnogi saveznici su vjerovali da je kupovina gasa od Rusije čisto komercijalna stvar. To je bilo pogrešno. Rusija je koristila gas kao oružje u pokušaju da nas prinudi. I da nas spreči da podržimo Ukrajinu. Ne smemo da napravimo istu grešku sa Kinom“, kazao je odlazeći šef Natoa, ali i napomenuo da će se nastaviti saradnja sa Kinom.
Kao treću lekciju, naveo je da je vojna snaga preduslov za dijalog.
„Moramo da razgovaramo sa našim susjedima. Koliko god to bilo teško. Ali, dijalog funkcioniše samo kada je podržan snažnom odbranom. To je jasno pokazano u Ukrajini. Svi želimo da se ovaj rat završi. Najbrži način da se okonča rat je da se izgubi. Ali to neće doneti mir. To će doneti rusku okupaciju. Danas predsjednik Putin vjeruje da može da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju. I vjeruje da može da nas sačeka. Zato nastavlja da vodi svoj brutalni rat. Ne vjerujem da možemo da promjenimo Putinovo mišljenje. Ali vjerujem da možemo da promjenimo njegovu računicu“, rekao je Stoltenberg.
Uvjeren je da Nato, dajući Ukrajini više oružja, može natjerati Putina da shvati da ne može silom da dobije ono što želi.
„I da to bude toliko skupo da će morati da prihvati da Ukrajina ima suvereno, demokratsko pravo da opstane kao suverena, demokratska zemlja. Paradoks je da što više oružja za Ukrajinu budemo u mogućnosti da isporučimo, veća je vjerovatnoća da ćemo postići mir i okončati rat. I što je naša dugoročna vojna podrška vjerodostojnija, rat će se prije završiti“, rekao je Stoltenberg.
Kazao je da svaki budući dogovor mora biti podržan snažnom vojnom podrškom Ukrajini i kredibilnim bezbjednosnim garancijama kako bi se obezbjedio trajni mir.
„Ne može biti održive bezbjednosti u Evropi bez stabilne Ukrajine. I nema trajne bezbjednosti Ukrajine, bez članstva u Natou. Vrata su otvorena. Ukrajina će se pridružiti“, podvukao je Stoltenberg.
Naveo je i da se u Afganistanu videlo da vojna moć ima svoje granice.
Prema njegovim riječima, nakon terorističkih napada 11. septembra, bilo je ispravno otići u Afganistan, jer je sprečeno da ta zemlja bude sigurno utočište za međunarodne teroriste, ali je, primećuje, ta misija trajala predugo.
Peta lekcija je, kaže, i najvažnija:
„Nikada ne smemo uzimati zdravo za gotovo vezu između Evrope i Severne Amerike“.
Kako je rekao, Nato nije zapisan u kamenu, već je rezultat promišljenih izbora i političke volje.
„Čuli smo glasove sa obe strane Atlantika koji pozivaju da se Amerika i Evropa raziđu. Fokusiranje na kratkovide nacionalne interese tokom dugoročne saradnje neće nam dobro poslužiti. Izolacionizam nikoga neće zaštititi“, rekao je Stoltenberg.
Ukazao je da svi žive u međusobno povezanom svetu, u kojem su bezbjednosni izazovi preveliki, a konkurencija suviše žestoka da bi bilo koja zemlja mogla sama.
„Ulaganje u transatlantske odnose je jedini pobjednički put napred. Evropljani moraju da shvate da bez Natoa, u Evropi nema bezbjednosti“, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da je bez Turske na jugu, Norveške na sjeveru i SAD, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva na zapadu, nemoguće zamisliti bezbjednost evropskog kontinenta.
„Transatlantska alijansa je dobro služila Evropi. Utiranje puta bliže evropskim integracijama. Ponovno ujedinjenje Njemačke. I širenje demokratije i slobode širom Centralne i Istočne Evrope. To je lekcija istorije koju Evropljani moraju zapamtiti. Transatlantska alijansa je takođe dobro služila SAD. Američki prijatelji i saveznici daju neophodan doprinos bezbednosti i interesima SAD. Nato saveznici stali su rame uz rame sa SAD od Koreje do Afganistana. I platili su visoku cijenu“, dodao je Stoltenberg.
Dodao je da nije tačno da su Evropljani slobodni, kao i da nijedna druga velika sila nema toliko prijatelja i saveznika kao SAD.
„Kada sam preuzeo ovaj posao prije deceniju, nisam mogao da zamislim koliko će se naša Alijansa transformisati. Kao što ne mogu da predvidim šta je pred nama. Ali u ovo sam siguran. Iako se izazovi sa kojima se suočavamo mogu promeniti, odgovor je isti. Mi smo jači i sigurniji, Evropa i Sjeverna Amerika, zajedno u Nato“, poručio je Stoltenberg.
Izvor: Kosovo Online
