Evropska unija je veoma blizu okončanja procedura za odobravanje reformskih agendi koje su predstavljene zemljama Zapadnog Balkana, kao uslov za korišćenje paketa Plana rasta, vrijednog šest milijardi eura, piše Radio Slobodna Evropa.
Korisnici Plana, koji je EU odobrila u maju, su svi u regionu - Kosovo, Albanija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija. Komisija za IPA dala je konačnu saglasnost 11. oktobra za pet od šest njih koji su podneli agende reformi i rasta. Jedina država u regionu, koja još ne može da čeka odobrenje svog dnevnog reda, je Bosna i Hercegovina jer dokument koji je ova zemlja poslala EU nije bio potpun i nije udovoljio svim sugestijama Evropske komisije.
Očekuje se da će Evropska komisija odluku o sprovođenju odobriti 16. oktobra. Na taj način će Evropska komisija biti spremna da izvrši prve uplate iz predmetnog paketa. Ali, prije nego što se ta plaćanja izvrše, zemlje korisnice moraju da potpišu sporazume i da ih ratifikuju u svojim nacionalnim parlamentima jer će dvije milijarde eura biti bespovratni novac, dok će ostatak biti povoljni krediti.
Korisnici moraju da ratifikuju sporazume jer moraju biti u obavezi da vrate novac od povoljnih kredita. Zbog dugotrajnih procedura za odobravanje ovakvih sporazuma, teško je predvideti kada će biti izvršene prve uplate i za koju zemlju u regionu.
Realno, oni mogu da se urade početkom 2025. godine, ali ako bilo koja zemlja požuri i završi proceduru ratifikacije sporazuma ranije, onda se ta sredstva mogu uplatiti i ranije.
Ideja EU je da se svim državama, za koje će biti odobrene agende reformi i rasta, kao predfinansiranje izdvoji sedam odsto sredstava namenjenih njima.
Ovim paketom EU ima za cilj da pomogne ekonomski rast u zemljama regiona i na taj način ubrza proces njihovih evropskih integracija.
Prema nezvaničnim procjenama, Kosovo će od ovog plana rasta moći da ima koristi od više od 880 miliona eura. Više od 250 miliona eura bi bilo dodjeljeno Kosovu kao bespovratni novac, a ostatak u vidu pristupačnih kredita. Shodno tome, Kosovu bi bilo isplaćeno 7 odsto sredstava kao predfinansiranje, što iznosi oko 61 milion eura.
Albanija će moći da dobije ukupno 922 miliona eura, a 64,5 miliona kao sredstva predfinansiranja. Sjeverna Makedonija će moći da ima na raspolaganju 750 miliona eura, dok bi prva uplata za nju bila 52,5 miliona. Srbiji bi bilo dodjeljeno ukupno 1,58 milijardi eura, a prva uplata za to bila bi 111 miliona, dok bi Crnoj Gori na raspolaganju bilo ukupno 383 miliona eura, a 26,8 miliona kao predfinansiranje.
BiH bi od ukupnog plana imala na raspolaganju 1,85 milijardi eura, a 76 miliona kao predfinansiranje.
Proračun koja će država imati na raspolaganju koliko finansijskih sredstava vrši se na osnovu bruto domaćeg proizvoda (BDP), broja stanovnika i nekih drugih kriterijuma.
U Tirani je 29. februara razmatran Plan rasta za Zapadni Balkan. Ali, od prvog predstavljanja ovog plana, ranije ove godine, zemljama regiona je jasno poručeno da ako se reforme ne sprovedu posle jedne ili dvije godine, onda će suma koja je za to posvećena biti podjeljena drugim zemljama.
Plan takođe ima za cilj da promoviše regionalnu saradnju i razvoj zajedničkog tržišta u regionu, koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište Evropske unije.
Ovaj plan, prema zvaničnicima EU, ni na koji način nema za cilj da stvori alternativu proširenju EU, već da olakša članstvo ovih zemalja u EU. Evropska unija želi da prve uplate iz ovog plana budu izvršene što prije i da se krene u realizaciju projekata koji bi se kroz njih finansirali.
Istovremeno, EU podsjeća i na uslove koji moraju biti ispunjeni tokom čitavog procesa implementacije projekta. Oni se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu i odgovarajuću reviziju po evropskim standardima, dok je u slučaju Kosova i Srbije poseban uslov konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa.
U slučaju zloupotrebe ovih sredstava, EU će moći da traži njihovo vraćanje, dok neiskorišćena sredstva iz bilo koje zemlje mogu biti iskorišćena za drugu zemlju u regionu.
Izvor: Kosovo Online/RSE
Očekuje se da će Evropska komisija odluku o sprovođenju odobriti 16. oktobra. Na taj način će Evropska komisija biti spremna da izvrši prve uplate iz predmetnog paketa. Ali, prije nego što se ta plaćanja izvrše, zemlje korisnice moraju da potpišu sporazume i da ih ratifikuju u svojim nacionalnim parlamentima jer će dvije milijarde eura biti bespovratni novac, dok će ostatak biti povoljni krediti.
Korisnici moraju da ratifikuju sporazume jer moraju biti u obavezi da vrate novac od povoljnih kredita. Zbog dugotrajnih procedura za odobravanje ovakvih sporazuma, teško je predvideti kada će biti izvršene prve uplate i za koju zemlju u regionu.
Realno, oni mogu da se urade početkom 2025. godine, ali ako bilo koja zemlja požuri i završi proceduru ratifikacije sporazuma ranije, onda se ta sredstva mogu uplatiti i ranije.
Ideja EU je da se svim državama, za koje će biti odobrene agende reformi i rasta, kao predfinansiranje izdvoji sedam odsto sredstava namenjenih njima.
Ovim paketom EU ima za cilj da pomogne ekonomski rast u zemljama regiona i na taj način ubrza proces njihovih evropskih integracija.
Prema nezvaničnim procjenama, Kosovo će od ovog plana rasta moći da ima koristi od više od 880 miliona eura. Više od 250 miliona eura bi bilo dodjeljeno Kosovu kao bespovratni novac, a ostatak u vidu pristupačnih kredita. Shodno tome, Kosovu bi bilo isplaćeno 7 odsto sredstava kao predfinansiranje, što iznosi oko 61 milion eura.
Albanija će moći da dobije ukupno 922 miliona eura, a 64,5 miliona kao sredstva predfinansiranja. Sjeverna Makedonija će moći da ima na raspolaganju 750 miliona eura, dok bi prva uplata za nju bila 52,5 miliona. Srbiji bi bilo dodjeljeno ukupno 1,58 milijardi eura, a prva uplata za to bila bi 111 miliona, dok bi Crnoj Gori na raspolaganju bilo ukupno 383 miliona eura, a 26,8 miliona kao predfinansiranje.
BiH bi od ukupnog plana imala na raspolaganju 1,85 milijardi eura, a 76 miliona kao predfinansiranje.
Proračun koja će država imati na raspolaganju koliko finansijskih sredstava vrši se na osnovu bruto domaćeg proizvoda (BDP), broja stanovnika i nekih drugih kriterijuma.
U Tirani je 29. februara razmatran Plan rasta za Zapadni Balkan. Ali, od prvog predstavljanja ovog plana, ranije ove godine, zemljama regiona je jasno poručeno da ako se reforme ne sprovedu posle jedne ili dvije godine, onda će suma koja je za to posvećena biti podjeljena drugim zemljama.
Plan takođe ima za cilj da promoviše regionalnu saradnju i razvoj zajedničkog tržišta u regionu, koje bi se postepeno integrisalo u zajedničko tržište Evropske unije.
Ovaj plan, prema zvaničnicima EU, ni na koji način nema za cilj da stvori alternativu proširenju EU, već da olakša članstvo ovih zemalja u EU. Evropska unija želi da prve uplate iz ovog plana budu izvršene što prije i da se krene u realizaciju projekata koji bi se kroz njih finansirali.
Istovremeno, EU podsjeća i na uslove koji moraju biti ispunjeni tokom čitavog procesa implementacije projekta. Oni se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu i odgovarajuću reviziju po evropskim standardima, dok je u slučaju Kosova i Srbije poseban uslov konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa.
U slučaju zloupotrebe ovih sredstava, EU će moći da traži njihovo vraćanje, dok neiskorišćena sredstva iz bilo koje zemlje mogu biti iskorišćena za drugu zemlju u regionu.
Izvor: Kosovo Online/RSE
