Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da, ukoliko se ne riješi pitanje dijaloga Kosova i Srbije, može da se zaboravi na integraciju čitavog Zapadnog Balkana u EU, prenosi Danas.
„Ako ne riješimo pitanje dijaloga Kosova i Srbije možemo da zaboravimo na integraciju Zapadnog Balkana, ne samo Srbije i Kosova. Mislim da smo uspjeli da uradimo najbolju moguću stvar sa sporazumom o normalizaciji koji je usvojen prošle godine u Ohridu ali on nikada nije bio primjenjen“, kazao je Lajčak na regionalnoj konferenciji o bezbjednosti Globsec u Pragu.
Evropski zvaničnik citirao je poruku francuskog predsjednika Emmanuela Macrona tokom posjete Beogradu: „Put je popločan i zove se Ohrid“.
„Nedostaje međutim politička volja, a i društva nisu spremna na to. Uz to imaćemo parlamentarne izbore na Kosovu u februaru, tako da je naivno očekivati preokret prije izbora. Ali moramo da vidimo značajan pomak u implementaciji odamah poslije izbora“, rekao je Lajčak.
On je ocjenio da bi zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Crna Gora i Srbija u idealnom scenarijju mogle da se priključe EU za tri do četiri godine.
„Letonija, Litvanija i Slovačka su završile pristupe pregovore za manje od tri godine. Crna Gora i Srbija pregovaraju godinama, a i dalje su daleko od sredine procesa. Ali ako ste ozbiljni, ako počnete da zatvarate poglavlja, možete to da uradite za dvije i po godine i još dvije ogdine za ratifikaciju. Nije nerealno, ali to je idealni scenario“, kazao je Lajčak.
Specijalni predstavnik je upozorio da je EU godinama zanemarivala zemlje Zapadnog Balkana i svoje obećanje o prijemu u EU dato prije 21. godinu.
„Emocije su iščezle. Sada je jasno da je proširenje geopolitička nužnost ali to ne znači da smo mi spremni i da su oni spremni jer su jako dugo bili zapostavljeni, emocije su iščezle i nažalost nestala je gotovo potpuno posvećenost reformama“, rekao je Lajčak.
On je kazao da su ranije, u vrijeme kada je Slovačka ulazila u EU, pravila bila jasna i da se znalo da ako zemlja kandidat ispuni kriterijume, da će zaista i biti primljena u EU.
„Sada tražite od njih da sprovode reforme a nisu sigurni da će to doneti korist u vidu članstva. I gubite popularnost. Zato se obe strane pretvaraju, mi da ćemo ih primiti a oni da rade sve da ih primimo, obe strane se pretvaraju“, rekao je Lajčak.
Miroslav Lajčak podsetio je da 53 odsto građana EU želi proširenje, ali da, kada se suoče sa pitanjima poput toga da li će njihova zemlja i dalje biti neto korisnik sredstava ili da li će EU sa tim novim zemljama biti jača, onda je spremnost za proširenje komplikovanija.
„Znam koliko je lako za treće zemlje da spreče da EU bude geopolitički faktor. Dovoljno je da jednu zemlju članicu ubede da primjeni veto“, rekao je Lajčak na panel debati o proširenju EU.
Evropski zvaničnik citirao je poruku francuskog predsjednika Emmanuela Macrona tokom posjete Beogradu: „Put je popločan i zove se Ohrid“.
„Nedostaje međutim politička volja, a i društva nisu spremna na to. Uz to imaćemo parlamentarne izbore na Kosovu u februaru, tako da je naivno očekivati preokret prije izbora. Ali moramo da vidimo značajan pomak u implementaciji odamah poslije izbora“, rekao je Lajčak.
On je ocjenio da bi zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Crna Gora i Srbija u idealnom scenarijju mogle da se priključe EU za tri do četiri godine.
„Letonija, Litvanija i Slovačka su završile pristupe pregovore za manje od tri godine. Crna Gora i Srbija pregovaraju godinama, a i dalje su daleko od sredine procesa. Ali ako ste ozbiljni, ako počnete da zatvarate poglavlja, možete to da uradite za dvije i po godine i još dvije ogdine za ratifikaciju. Nije nerealno, ali to je idealni scenario“, kazao je Lajčak.
Specijalni predstavnik je upozorio da je EU godinama zanemarivala zemlje Zapadnog Balkana i svoje obećanje o prijemu u EU dato prije 21. godinu.
„Emocije su iščezle. Sada je jasno da je proširenje geopolitička nužnost ali to ne znači da smo mi spremni i da su oni spremni jer su jako dugo bili zapostavljeni, emocije su iščezle i nažalost nestala je gotovo potpuno posvećenost reformama“, rekao je Lajčak.
On je kazao da su ranije, u vrijeme kada je Slovačka ulazila u EU, pravila bila jasna i da se znalo da ako zemlja kandidat ispuni kriterijume, da će zaista i biti primljena u EU.
„Sada tražite od njih da sprovode reforme a nisu sigurni da će to doneti korist u vidu članstva. I gubite popularnost. Zato se obe strane pretvaraju, mi da ćemo ih primiti a oni da rade sve da ih primimo, obe strane se pretvaraju“, rekao je Lajčak.
Miroslav Lajčak podsetio je da 53 odsto građana EU želi proširenje, ali da, kada se suoče sa pitanjima poput toga da li će njihova zemlja i dalje biti neto korisnik sredstava ili da li će EU sa tim novim zemljama biti jača, onda je spremnost za proširenje komplikovanija.
„Znam koliko je lako za treće zemlje da spreče da EU bude geopolitički faktor. Dovoljno je da jednu zemlju članicu ubede da primjeni veto“, rekao je Lajčak na panel debati o proširenju EU.
