Vlada Kosova zahtjeva okončanje Eulexa, misije EU. Međutim posmatrači sumnjaju da su kosovske institucije spremne da se same bore sa korupcijom, kriminalom i bave istragom ratnih zločina.
Eulex je najveća misija Evropske unije. Njen cilj je podrška i nadgledanje poštovanja principa pravne države na Kosovu. Ratni zločini, korupcija i organizovani kriminal su u njenom fokusu, osim toga, savjetuje kosovsko pravosuđe, policiju i carinu.
Od februara ove godine na čelu misije je Nijemac, Bernd Borchardt. Misiju finansiraju članice EU plus Norveška, Turska, Švicarska, Kanada i SAD. Budžet za 2013. iznosi 111 miliona eura, a zaposleno je 2.250 stranih i kosovskih radnika.
Blerim Krasniqi, portparol Eulexa kaže da je jasno da ova misija jednoga dana mora da napusti Kosovo. "Mi ne želimo da ostavimo slabe institucije, koje će i dalje biti pod uticajem politike i koje neće moći da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala." Krasniqi ističe da je cilj EU da Kosovo može da stoji na sopstvenim nogama, a "to je povezano sa funkcionisanjem pravne države“
Kritika Eulexa
Prethodnih godina rad Eulexa je bio često kritikovan: nedovoljna efikasnost, razbacivanje novca i jednostranost u odnosu prema pojedinačnim narodima. Srbija prebacuje Eulexu da podržava težnju Kosova za nezavisnošću. Ali i kosovske institucije su nezadovoljne radom misije EU.
Kosovski parlament je u julu usvojio rezoluciju i zadužio vladu da pripremi strategiju za okončanje Misije Eulexa. Povod za ovu odluku je hapšenje pet bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova u maju ove godine, zbog sumnje da su počinili ratne zločine tokom rata na Kosovu. Među uhapšenima su Sulejman Selimi, bivši komandant OVK i ambasador Kosova u Albaniji, kao i Sami Lushtaku, gradonačelnik Skenderaja (Srbica) politički blizak premijeru Hashimu Thaçiju.
Rezoluciju je inicirao Kurtan Kajtazi, poslanik vladajuće Demokratske stranke Kosova (PDK). U parlamentu je rekao da Eulex pokušava da "baci ljagu na oslobodilački rat Kosovara", jer "ratne zločine na Kosovu su počinile srpske snage, a ne OVK."
Driton Lajki, savjetnik kosovskog ministra pravosuđa u razgovoru za DW kaže da je strategija već gotova i da sada parlament treba da donese odluku. "Mada je Eulex još u ljeto 2012. smanjio prisutnost na Kosovu, potrebne su dalje hitne modifikacije uloge ove misije". Prijedlog vlade je da se nadležnosti Eulexa prebace na kosovske institucije.
Garant dijaloga Beograda i Prištine
Od početka misije, zbog sumnje da su počinili ratne zločine i korupcije, uhapšeno je više desetina kosovskih političara i administrativnih radnika visokog ranga. Do sada je bilo više od 40 osuda. Mnoga suđenja još nisu završena. Mnogi posmatraču sumnjaju da će kosovske institucije konsekventno sprovoditi istrage ratnih zločina protiv Srba, Roma i drugih manjina na Kosovu.
Još jedna važan zadatak Eulexa je da sprovede dogovore između Kosova i Srbije postignute u Briselu. Beograd upozorava da bi kraj misije ugrozio dijalog i da se dogovori više ne bi mogli sprovoditi u život. Ivan Đurić, savjetnik predsjednika Srbije, smatra da je kosovska strategija za okončanje misije "apsurdna", jer status Kosova još uvijek nije riješen. Do sada je nezavisnost Kosova priznalo više od 100 država, među njima i 23 članice EU. Međutim, Beograd insistira na tome da je Kosovo još uvijek dio Srbije. Pitanje statusa je još uvijek otvoreno. "Nema preduslova za samostalnost Kosovske policije i sudstva", kaže Đurić.
Da li će se Eulex zaista povući naredne godine, pod velikim je znakom pitanja. "Naš mandat traje do juna 2014., a da li će se misija produžiti, u kom obliku, sa kakvim mandatom, to moraju zajednički da definišu Eulex, članice EU i vlada Kosova“, kaže Bernt Borhart za DW. On je međutim uvjeren da postoji spremnost da se misija na Kosovu održi.
Misija EU se zapravo može prekinuti samo sporazumom između Brisela i Prištine. EU ima mnogo načina da izvrši pritisak na Prištinu: bez podrške Brisela nema liberalizacije viznog režima ili integracije Kosova u međunarodne organizacije kao što su EU, NATO i UN.
