Vlasti na Kosovu i EULEX negiraju optužbe Ko treba objaviti imena osumnjičenih za ratne zločine?

Komentarišući zahtjev direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Aleksandra Vulina da se Srbiji dostave spiskovi osumnjičenih Srba, Tahiri je prištinskoj televiziji KTV rekla da srpska strana na sastancima u Briselu nikad nije zvanično pokrenula to pitanje.

Vulin je ranije izjavio da Srbija traži da joj se dostave spiskovi kako bi se znalo ko je od Srba i za šta osumnjičen, zaustavile manipulacije i stvorio preduslov da se na Kosovu uspostavi mir. 

"Tražimo da se otvore spiskovi, da se dostave srpskim tužilaštvima, jer je država Srbija dokazala da nijedan ratni zločin ili bilo kakav zločin počinjen od strane Srba nije ostao nerasvjetljen i svaki se istražuje", rekao je Vulin u Goraždevcu. 

KTV je zatražila od Vlade Kosova odgovor na taj zahtjev, a ministar pravde Kosova Hajredin Kuçi ih je uputio da se obrate zamjenici premijera Editi Tahiri, koja je šefica kosovske delegacije u pregovorima o tehničkim pitanjima i sprovođenju sporazuma sa Srbijom. 

Bekim Blakaj iz kosovskog Fonda za humanitarno pravo smatra da bi to imalo negativne efekte u ostvarivanju pravde. 

Blakaj je ocijenio da se Srbija nijednom nije ozbiljno bavila pitanjem ratnih zločina izvršenih na Kosovu.

S druge strane EULEX-ov portparol Blerim Krasniqi je, međutim, insistirao na tome “da na sudovima na Kosovu nema tajnih niti zapečaćenih optužnica, jer nema pravnih osnova za tako nešto”.

Specijalno tužilaštvo Kosova takođe je negiralo saznanje o tajnim optužnicama.

“Nikada nisam čuo za postojanje takvih tajnih spiskova”, rekao je za BIRN tužilac Besim Kelmendi.

“Ako Vulin zna za njihovo postojanje, neka ih pokaže svojim ljudima. Svaka država, bila ona Kosovo, Srbija ili neka treća, sprovodi istrage, ali nisu uvijek sve informacije za javnost”, kazao je Kelmendi.

Ovo pitanje postalo je aktuelno u julu prošle godine kada je kosovska policija na graničnom prelazu Jarinje uhapsila Ivana Radivojevića iz Kosova Polja, pod sumnjom da je krajem devedesetih počinio ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.

Srbija je osudila njegovo hapšenje, optuživši kosovske vlasti da privode ljude iz političkih razloga da bi destabilizovali situaciju i uneli nemir među Srbe na sjeveru Kosova.

Prema riječima beogradskog tužioca, oko 100 bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) još je pod istragom u Srbiji, zbog sumnje da su 1998. i 1999. počinili ratne zločine na Kosovu.

Otkada je započeo s radom 2008. godine, EULEX je izrekao presude u 15 predmeta ratnih zločina; sedam u slučaju optuženih Srba i osam u slučaju optuženih kosovskih Albanaca.

Šef EULEX-a Bernd Borhart izjavio je da su važeći još 13 naloga za hapšenje Srba, ali osumnjičeni ne mogu biti privedeni jer se ne nalaze na Kosovu.