Mnogi poslovni subjekti na Kosovu su napustili banke i okrenuli se zelenašima. Oni su pronašli ovo rješenje jer im banke ne pomažu da prođu dužničke krize.
Istovremeno, banke ih zamajavaju i odugovlače postupak mnogim proceduralnim radnjama, a u isto vrijeme zahtjevaju previsoke kamate.
Istaknuti kosovski biznismen, pod uslovom da ostane anoniman govorio je za list "Express", da mnogi poslovni ljudi na Kosovu, uključujući i one najmoćnije rade sa zelenašima.
On kaže, da trenutno više od 50 posto poslovnih subjekata djeluje i preživljava zahvaljujući zelenaškim potraživanjima i dugovima.
"Kosovski biznismeni rade veoma mnogo sa zelenašima i njihov broj se veoma povećao", rekao je ovaj biznismen.
On je pojasnio, da tu nema procedura kao u bankama i posao se ne odugovlači nedjeljama do preuzimanja novca. Čak su i šanse za ostvarivanje projekta dostupnije bez obzira na kamate i posljedice.
Iznos duga za povaratak, kako kaže ovaj biznismen, nije puno veći te zbog toga poslovni subjekti sarađuju više sa zelenašima.
Sekretar Privredne komore Kosova, Berat Rukiqi je za list "Express" rekao da funkcionisanje zelenaškog biznisa i svaka njihova nelegalna djelatnost rizikuje cijeli razvoj ekonomskog sistema.
Zelenaštvo nije legalan oblik i kao takvo dovodi do rasta neformalnosti i ugrožavanja ekonomskog razvoja.
"Kretanje novca na nezakonit način povećava neformalnost i ozbiljno ugrožava ekonomski razvoj Kosova", rekao je Rukiqi.
On je rekao da oni kao ekonomska organizacija, često su se obraćali bankama, da poslovne subjekte gledaju kao dugoročne partnere, a ne kao klijente, koji samo uzimaju novac i koje obavezuju proceduralnim radnjama.
S druge strane, ekonomista Dardan Sejdiu kaže da u ovoj situaciji, kao što je Kosovo, stagnacijom ekonomskog razvoja, sasvim je očekivano i nije nimalo čudno, što poslovni subjekti iznalaze alternativu kod zelenaša.
"U ovoj situaciji u kojoj se Kosovo nalazi, bez ekonomskog razvoja i u kojoj banke ne pomažu poslovnim subjektima da pokriju dugove, onda vjerujem da oni pronalaze nelegalnu alternativu kao što je zelenaštvo", rekao je Sejdiu za list "Express". Zelenaštvo, prema njegovim riječima, nije legalna forma poslovanja i ne potpomaže ekonomskom razvoju zemlje.
Mnogi kosovski biznismeni nalaze novac kod grupa koje daju novac zelenašenjem i to im pomaže da prežive još neko vrijeme.
Istaknuti kosovski biznismen, pod uslovom da ostane anoniman govorio je za list "Express", da mnogi poslovni ljudi na Kosovu, uključujući i one najmoćnije rade sa zelenašima.
On kaže, da trenutno više od 50 posto poslovnih subjekata djeluje i preživljava zahvaljujući zelenaškim potraživanjima i dugovima.
"Kosovski biznismeni rade veoma mnogo sa zelenašima i njihov broj se veoma povećao", rekao je ovaj biznismen.
On je pojasnio, da tu nema procedura kao u bankama i posao se ne odugovlači nedjeljama do preuzimanja novca. Čak su i šanse za ostvarivanje projekta dostupnije bez obzira na kamate i posljedice.
Iznos duga za povaratak, kako kaže ovaj biznismen, nije puno veći te zbog toga poslovni subjekti sarađuju više sa zelenašima.
Sekretar Privredne komore Kosova, Berat Rukiqi je za list "Express" rekao da funkcionisanje zelenaškog biznisa i svaka njihova nelegalna djelatnost rizikuje cijeli razvoj ekonomskog sistema.
Zelenaštvo nije legalan oblik i kao takvo dovodi do rasta neformalnosti i ugrožavanja ekonomskog razvoja.
"Kretanje novca na nezakonit način povećava neformalnost i ozbiljno ugrožava ekonomski razvoj Kosova", rekao je Rukiqi.
On je rekao da oni kao ekonomska organizacija, često su se obraćali bankama, da poslovne subjekte gledaju kao dugoročne partnere, a ne kao klijente, koji samo uzimaju novac i koje obavezuju proceduralnim radnjama.
S druge strane, ekonomista Dardan Sejdiu kaže da u ovoj situaciji, kao što je Kosovo, stagnacijom ekonomskog razvoja, sasvim je očekivano i nije nimalo čudno, što poslovni subjekti iznalaze alternativu kod zelenaša.
"U ovoj situaciji u kojoj se Kosovo nalazi, bez ekonomskog razvoja i u kojoj banke ne pomažu poslovnim subjektima da pokriju dugove, onda vjerujem da oni pronalaze nelegalnu alternativu kao što je zelenaštvo", rekao je Sejdiu za list "Express". Zelenaštvo, prema njegovim riječima, nije legalna forma poslovanja i ne potpomaže ekonomskom razvoju zemlje.
Mnogi kosovski biznismeni nalaze novac kod grupa koje daju novac zelenašenjem i to im pomaže da prežive još neko vrijeme.
