Bivši predsjednik Privredne komore Kosova Safet Gërxhaliu izjavio je za Kosovo onlajn da poruke koje su se čule na samitu Berlinskog procesa govore da dijalog mora da bude ključni mehanizam rješavanja problema i da se na taj način ostvaruje nova perspektiva za dobijanja podrške EU.
Gërxhaliu je istakao da ljudi na Balkanu ne shvataju značaj Berlinskog procesa.
„Mislim da od 1992. godine, pa i 1999. godine kada je počeo pakt stabilnosti, jedna od najvećih, najuspješnijih regionalnih inicijativa je upravo Berlinski proces. Ne samo to da ima podršku od najvećih evropskih država, nego sama činjenica da su tu prisutni, kao sponzori, i velike finasijske institucije, mislim da daje jednu posebnu vrijednost Berlinskom procesu i mislim da taj put treba da se sledi, jer ne postoji druga alternativa“, rekao je on.
Podsjeća da je bilo raznih pokušaja za pokretanje sličnih inicijativa, ali da je Berlinski proces „tema koja treba da bude prioritet“.
„Jedino je taj put koji ima strategiju kako da se približavamo Evropskoj uniji kroz ekonomski razvoj, kroz finansiranje određenih projekata i da jednostavno jednog dana budemo dio Evrope, Evrope koja će se graditi, a ne da prenosimo probleme sa Balkana u Evropu“, ocjenio je on.
Gërxhaliu je istakao da je pažljivo pratio tok Berlinskog procesa proteklih dana i ističe da je bilo nekoliko izazova kada je u pitanju Kosovo i, kako je rekao, nastup Kosova u Berlinskom procesu bez problema sa Ceftom.
„Mislim da je napravljen dobar korak da se ta zabrana ili ta mjera ukine, a sa druge strane, mislim da dijalog nema alternative i u tom kontekstu i poruka svih koji su bili, počevši od Von der Layen, Scholza i ostalih je da jednostavno dijalog mora da bude ključni mehanizam rješavanja problema, kroz rješavanje tih problema ostvaruje se nova perspektiva za dobijanja podrške EU. Sama činjenica da za kratko vrijeme, nekoliko godina, postoji šest milijardi na raspolaganju, a osim toga ako se taj proces nastavi dalje, i da će u budućnosti biti 20 milijardi podrške za Zapadni Balkan, mislim da je to impresivno, ali dobiti taj novac znači da treba ispuniti neke uslove, kao prvo dijalog i rješavanje problema, kao drugo, vi znate da je ovaj fond za sada samo za pet država, jer BiH još nije navela šta u tim projektima ima kao priortiet“, rekao je on.
Teme koje su dominirale, ističe Gërxhaliu, idu u prilog regionalizaciji, slobodi kretanja ljudi, kapitala i usluga, a to je, kako ističe, prioritet.
„Mislim da je sada vrijeme kada svi ti sporazumi koji se potpisuju treba da dobiju veću vrijednost kroz implementaciju, a ne samo kroz marketing i slikanje. Sama činjenica da se po prvi put na jako konkretan način pričalo i o obrazovanju i edukaciji na Zapadnom Balkanu, mislim da je to nešto što daje pravu vrijednost Berlinskom procesu i uliva nadu u tom paraboličnom kontekstu da će sigurno Zapadni Balkan sada biti prioritet, jer bilo koji korak ili greška u koracima može ceo Balkan da vrati nazad, a ne napred“, rekao je on.
Najavu premijera Albina Kurtija da će od 1. januara 2025. dozvoliti građanima Bosne i Hercegovine ulazak samo sa ličnom kartom, Gërxhaliu vidi kao volju za saradnjom.
„Mislim da politika koju svako shvata nije politika. Politika mora da ima svoje čari i svoje tajne, i u tom smislu mislim da ovaj predlog da se ukinu vize za BiH je od značaja u smislu da se pokazuje dobra volja za saradnjom. Sloboda kretanja je od ključnog koraka, a upravo ta tema je bila dominatna i u samom Berlinskom procesu. Prema tome, mislim da ovaj proces treba da se sledi. Nadam se da će biti pritiska, kao što je bilo na Kurtija za Ceftu, tako i na Dodika za slobodu kretanja ljudi, usluga i kapitala, jer to je pravo merilo demokratije, integracija i tog Evropskog duha za koji se nadam da ćemo svi biti dio toga“, zaključio je on.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da BiH neće priznati ulazak Albanaca sa Kosova sa ličnom kartom, jer nije priznala ni nezavisnost Kosova.
Izvor: Kosovo Online
„Mislim da od 1992. godine, pa i 1999. godine kada je počeo pakt stabilnosti, jedna od najvećih, najuspješnijih regionalnih inicijativa je upravo Berlinski proces. Ne samo to da ima podršku od najvećih evropskih država, nego sama činjenica da su tu prisutni, kao sponzori, i velike finasijske institucije, mislim da daje jednu posebnu vrijednost Berlinskom procesu i mislim da taj put treba da se sledi, jer ne postoji druga alternativa“, rekao je on.
Podsjeća da je bilo raznih pokušaja za pokretanje sličnih inicijativa, ali da je Berlinski proces „tema koja treba da bude prioritet“.
„Jedino je taj put koji ima strategiju kako da se približavamo Evropskoj uniji kroz ekonomski razvoj, kroz finansiranje određenih projekata i da jednostavno jednog dana budemo dio Evrope, Evrope koja će se graditi, a ne da prenosimo probleme sa Balkana u Evropu“, ocjenio je on.
Gërxhaliu je istakao da je pažljivo pratio tok Berlinskog procesa proteklih dana i ističe da je bilo nekoliko izazova kada je u pitanju Kosovo i, kako je rekao, nastup Kosova u Berlinskom procesu bez problema sa Ceftom.
„Mislim da je napravljen dobar korak da se ta zabrana ili ta mjera ukine, a sa druge strane, mislim da dijalog nema alternative i u tom kontekstu i poruka svih koji su bili, počevši od Von der Layen, Scholza i ostalih je da jednostavno dijalog mora da bude ključni mehanizam rješavanja problema, kroz rješavanje tih problema ostvaruje se nova perspektiva za dobijanja podrške EU. Sama činjenica da za kratko vrijeme, nekoliko godina, postoji šest milijardi na raspolaganju, a osim toga ako se taj proces nastavi dalje, i da će u budućnosti biti 20 milijardi podrške za Zapadni Balkan, mislim da je to impresivno, ali dobiti taj novac znači da treba ispuniti neke uslove, kao prvo dijalog i rješavanje problema, kao drugo, vi znate da je ovaj fond za sada samo za pet država, jer BiH još nije navela šta u tim projektima ima kao priortiet“, rekao je on.
Teme koje su dominirale, ističe Gërxhaliu, idu u prilog regionalizaciji, slobodi kretanja ljudi, kapitala i usluga, a to je, kako ističe, prioritet.
„Mislim da je sada vrijeme kada svi ti sporazumi koji se potpisuju treba da dobiju veću vrijednost kroz implementaciju, a ne samo kroz marketing i slikanje. Sama činjenica da se po prvi put na jako konkretan način pričalo i o obrazovanju i edukaciji na Zapadnom Balkanu, mislim da je to nešto što daje pravu vrijednost Berlinskom procesu i uliva nadu u tom paraboličnom kontekstu da će sigurno Zapadni Balkan sada biti prioritet, jer bilo koji korak ili greška u koracima može ceo Balkan da vrati nazad, a ne napred“, rekao je on.
Najavu premijera Albina Kurtija da će od 1. januara 2025. dozvoliti građanima Bosne i Hercegovine ulazak samo sa ličnom kartom, Gërxhaliu vidi kao volju za saradnjom.
„Mislim da politika koju svako shvata nije politika. Politika mora da ima svoje čari i svoje tajne, i u tom smislu mislim da ovaj predlog da se ukinu vize za BiH je od značaja u smislu da se pokazuje dobra volja za saradnjom. Sloboda kretanja je od ključnog koraka, a upravo ta tema je bila dominatna i u samom Berlinskom procesu. Prema tome, mislim da ovaj proces treba da se sledi. Nadam se da će biti pritiska, kao što je bilo na Kurtija za Ceftu, tako i na Dodika za slobodu kretanja ljudi, usluga i kapitala, jer to je pravo merilo demokratije, integracija i tog Evropskog duha za koji se nadam da ćemo svi biti dio toga“, zaključio je on.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da BiH neće priznati ulazak Albanaca sa Kosova sa ličnom kartom, jer nije priznala ni nezavisnost Kosova.
Izvor: Kosovo Online
