Zamjenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Kreshnik Ahmeti izjavio je da Kosovo očekuje da se zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope nađe na dnevnom redu te međunarodne organizacije na sljedećem sastanku, prenosi Telegrafi.
"Trebalo bi da postoje (koraci za članstvo Kosova u Savjetu Evrope) i to ne samo zato što Kosovo to traži, već zato što to već traži Parlamentarna skupština Savjeta Evrope. Dakle, očekujemo da Kosovo što prije postane članica, a sa druge strane, lobiramo i da države članice na to pristanu“, rekao je Ahmeti.
On je istakao da ZSO ne može biti uslov za članstvo u Savjetu Evrope i da to pitanje spada u dijalog.
"Zakonodavstvo Kosova u skladu sa relevantnom konvencijom Savjeta Evrope po ovom pitanju daje mogućnost opštinama da naprave Asocijaciju, kao NVO, kakvu već imamo i niko to ne sprečava. Dakle, to ne može biti uslov za Savjet Evrope“, naglašava on.
Ahmeti je takođe prokomentarisao izjavu njemačkog emisara Manuela Sarrazina, koji je prije nekoliko dana rekao da bi Kosovo, da je prije izvesnog vremena sprovelo odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani, već bilo u Savjetu Evrope, navodeći da je Sarrazinova izjava nejasna.
"Nisam razumeo Sarrazinovu izjavu o tome kakva bi razlika u sadržaju bila šest mjeseci ranije ili šest mjeseci kasnije", naveo je Ahmeti.
Osim toga, on smatra neophodnim uklanjanje kaznenih mjera EU prema Kosovu nakon konstituisanja novih struktura u EU.
"Trebalo bi već nešto konkretno da urade, jer od početka nisu bili u pravu i to je na najotvoreniji način dokazano u slučaju terorističkog napada, agresije Beograda u Banjskoj, koji je bio odgovorna strana za napetost u situaciji na sjeveru. Već imamo izjavu Borrella da sankcije moraju nestati i neshvatljivo je zašto su još uvijek tu. Odluka bi trebalo da bude donesena prije, na kraju mandata komisije, ili u najgorem slučaju, među prvim odlukama novog mandata komisije EU. Međutim, ovi uslovi uopšte nisu doprineli stanju u regionu, jer je poruka koja je poslata, osim što je sama po sebi nepravedna i nije sankcionisan agresor, već onaj koji je na meti agresije mora biti sankcionisan, što je krajnje pogrešno“, dodaje on.
Što se tiče spoljnopolitičkog rada tokom četvorogodišnjeg mandata, Ahmeti kaže da je učinjen veliki korak u diplomatiji.
Prema njegovim riječima, neiskrene su kritike zbog izostanka novih priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
"Iskreno, ne razumem ovu kritiku, jer kada smo došli u vladu bila su dva velika pitanja u spoljnoj politici. Prvo je bila diskusija koju smo pronašli o teritorijalnoj razmjeni, koja je sada mrtva. To je izuzetno veliki napredak i drugi za međunarodne organizacije smo bili u moratorijumu. Nismo imali pravo nigde da apliciramo. Ako se sjećate, neposredno prije isteka ovog moratorijuma, postojao je pritisak iz zemalja partnera da se nastavi i održi status kvo za uspjeh dijaloga. Zahvaljujući našem lobiranju, moratorijum je prošao i od tog trenutka Kosovo je pristupilo u deset međunarodnih organizacija“, rekao je Ahmeti.
Naveo je i da je u prethodnom periodu Kosovo apliciralo za članstvo u EU, uspješno zaključilo liberalizaciju viza, podnelo zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope, a da je u multilateralnom smislu došlo do "preokreta negativne situacije".
"Sa mnogim državama postoji dalji napredak koji nije dobro spominjati. Najotvorenije je bilo sa Grčkom. Tokom ovog mandata podigli smo status naše kancelarije, što nije bilo formalno uzvišenje, ali su napravljeni i sadržajni izvještaji između ministarstava", rekao je Ahmeti.
Izvor: Kosovo Online/Telegrafi/Kosova press
On je istakao da ZSO ne može biti uslov za članstvo u Savjetu Evrope i da to pitanje spada u dijalog.
"Zakonodavstvo Kosova u skladu sa relevantnom konvencijom Savjeta Evrope po ovom pitanju daje mogućnost opštinama da naprave Asocijaciju, kao NVO, kakvu već imamo i niko to ne sprečava. Dakle, to ne može biti uslov za Savjet Evrope“, naglašava on.
Ahmeti je takođe prokomentarisao izjavu njemačkog emisara Manuela Sarrazina, koji je prije nekoliko dana rekao da bi Kosovo, da je prije izvesnog vremena sprovelo odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani, već bilo u Savjetu Evrope, navodeći da je Sarrazinova izjava nejasna.
"Nisam razumeo Sarrazinovu izjavu o tome kakva bi razlika u sadržaju bila šest mjeseci ranije ili šest mjeseci kasnije", naveo je Ahmeti.
Osim toga, on smatra neophodnim uklanjanje kaznenih mjera EU prema Kosovu nakon konstituisanja novih struktura u EU.
"Trebalo bi već nešto konkretno da urade, jer od početka nisu bili u pravu i to je na najotvoreniji način dokazano u slučaju terorističkog napada, agresije Beograda u Banjskoj, koji je bio odgovorna strana za napetost u situaciji na sjeveru. Već imamo izjavu Borrella da sankcije moraju nestati i neshvatljivo je zašto su još uvijek tu. Odluka bi trebalo da bude donesena prije, na kraju mandata komisije, ili u najgorem slučaju, među prvim odlukama novog mandata komisije EU. Međutim, ovi uslovi uopšte nisu doprineli stanju u regionu, jer je poruka koja je poslata, osim što je sama po sebi nepravedna i nije sankcionisan agresor, već onaj koji je na meti agresije mora biti sankcionisan, što je krajnje pogrešno“, dodaje on.
Što se tiče spoljnopolitičkog rada tokom četvorogodišnjeg mandata, Ahmeti kaže da je učinjen veliki korak u diplomatiji.
Prema njegovim riječima, neiskrene su kritike zbog izostanka novih priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
"Iskreno, ne razumem ovu kritiku, jer kada smo došli u vladu bila su dva velika pitanja u spoljnoj politici. Prvo je bila diskusija koju smo pronašli o teritorijalnoj razmjeni, koja je sada mrtva. To je izuzetno veliki napredak i drugi za međunarodne organizacije smo bili u moratorijumu. Nismo imali pravo nigde da apliciramo. Ako se sjećate, neposredno prije isteka ovog moratorijuma, postojao je pritisak iz zemalja partnera da se nastavi i održi status kvo za uspjeh dijaloga. Zahvaljujući našem lobiranju, moratorijum je prošao i od tog trenutka Kosovo je pristupilo u deset međunarodnih organizacija“, rekao je Ahmeti.
Naveo je i da je u prethodnom periodu Kosovo apliciralo za članstvo u EU, uspješno zaključilo liberalizaciju viza, podnelo zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope, a da je u multilateralnom smislu došlo do "preokreta negativne situacije".
"Sa mnogim državama postoji dalji napredak koji nije dobro spominjati. Najotvorenije je bilo sa Grčkom. Tokom ovog mandata podigli smo status naše kancelarije, što nije bilo formalno uzvišenje, ali su napravljeni i sadržajni izvještaji između ministarstava", rekao je Ahmeti.
Izvor: Kosovo Online/Telegrafi/Kosova press
