Da li su Vučićevi potezi kao što je bilo povlačenje srpskih policajaca, sudija i tužilaca iz kosovskih institucija i bojkot izbora omogućili Kurtiju da uspostavi kontrolu na severu Kosova?
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je francusko-nemački plan za Kosovo, odnosno Ohridski sporazum, u koji je Zapad polagao velike nade, mrtav. Sagovornici su bili Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Agon Maliqi, politički analitičar iz Prištine.
Bilo je reči o tome da li je prekinut svaki dijalog između Beograda i Prištine, šta će biti sa sedam zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji su njegov uslov za nastavak dijaloga? Da li je vlada Kosova spremna da prihvati neke od njih?
Da li su Vučićevi potezi kao što je bilo povlačenje srpskih policajaca, sudija i tužilaca iz kosovskih institucija i bojkot izbora omogućili Kurtiju da uspostavi kontrolu na severu Kosova? Da li sadašnje akcije Prištine na severu vode Kosovo u međunarodnu u izolaciju i udaljavaju ga od Evropske unije?
Bilo je reči i o tome da li će i pored svih otpora Priština morati da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom jer je to uslov bez koga nije moguć evroatlantski put Kosova, zašto je tu zajednicu neophodno formirati što pre s obzirom da Srbi napuštaju sever Kosova? Zašto Zapad neće odustati od francusko-nemačkog plana?
Karabeg: Kako biste opisali sadašnje odnose između Beograda i Prištine? Da li je prekinut svaki dijalog?
Surlić: Rekao bih da su odnosi vrlo loši, da već duže vreme nemamo dijalog i što je najgore ne nazire bilo kakva pozitivnija vest u odnosima između dve strane.
Maliqi: Dijaloga nema, imamo samo nekakve predstave. Sve strane se prave da su zainteresovane za dijalog. Evropska unija nastoji da nekako održi proces i zato ima nekakvih sastanaka. Beograd i Priština žele da pokažu da su konstruktivni, ali ne pričaju o implementaciji Ohridskog sporazuma već čekaju kakva će biti politička konstelacija sledeće godine tako da do tada ne možemo da očekujemo nikakav korak napred.
Karabeg: Predsednik Srbije Vučić nedavno je izneo sedam zahteva za nastavak dijaloga. Mislite li da su ti zahtevi realni?
Surlić: Mislim da jesu, pre svega oni koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština i na izbore na severu Kosova. To su zahtevi koje je podržala i Evropska unija. Ne postoji drugi put kako relaksirati situaciju na severu Kosova nego da se Srbi vrate u institucije, da se raspišu novi lokalni izbori i da se onda pregovara o formiranju Zajednice srpskih opština kako bi se osigurala integracija srpske zajednice u kosovsko društvo.
Maliqi: Neke zahteve nije baš lako ispuniti jer je Beograd želeo da Srbi izađu iz kosovskih institucija. Policajce i gradonačelnike nije tako lako vratiti. Srbi su bojkotovali referendum o smeni albanskih gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, pa treba čekati godinu dana na nove lokalne izbore.
Što se tiče sudija i tužilaca, njihove ostavke nisu formalizovane, pa bi se oni eventualno mogli vratiti. Za sadašnju situaciji delimično je kriv Beograd i ne može da traži od Prištine da ispuni ono što nije moguće. Mislim da to zna i međunarodna zajednica.
Surlić: Jeste, ali trebalo bi da se uzme u obzir ono što je tome prethodilo. Kada je Albin Kurti došao na vlast, rekao je da njegova vlada možda neće obezbediti veće međunarodno prisustvo Kosova, misleći na članstvo u međunarodnim organizacijama, ali će osigurati puni suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Prisustvo kosovskih specijalnih snaga na severu Kosova bilo je potpuno u suprotnosti sa onim što je dogovoreno u Briselu. Srpski policajci, koji su bili u kosovskoj policiji, bili su potpuno ignorisani, ignorisana je lokalna samoupravu, srpski sudije i tužioci su isto tako bile ignorisani.
Rekli ste da je Vučić naložio povlačenje. Svi Srbi na severu Kosova, i oni koji su za i oni koji su protiv Vučića, apsolutno su bili za izlazak iz institucija jer su videli da Srbi samo sede u tim opštinama, a nemaju nikakvog uticaja. Tražili su da se jednom za svagda povuku.
Izlazak iz institucija bio je rezultat kolektivnog nezadovoljstva. Mislim da je to bio iznuđeni, očajnički potez predstavnika Srba.
Naravno da se situacija mora vratiti u normalu i da je povratak u institucije jedino rešenje. Ali ne formalni povratak, već bi zaista morao da postoji unutrašnji dijalog između srpske i albanske strane koji je između ostalog i Kurti najavljivao. Institucije, koje bi bile ponovo uspostavljene, morale bi biti servis građana.
Maliqi: Obojica lidera su mislili da mogu da zaobiđu dijalog u bici da uspostave kontrolu na severu Kosova. To je bilo besmisleno jer je, na kraju krajeva, cilj dijaloga je da se na severu uspostavi kosovski suverenitet.
I Vučić i Kurti upali su u vlastite zamke. Vučić, a i lokalni Srbi, su pogrešili što su izašli iz institucija, a još veći problem su sebi napravili akcijom Milana Radoičića koja je imala podrška od strane Srbije. To je omogućilo Kurtiju da uspostavi bezbednosnu kontrolu na severu.
Ali i Kurti je upao u zamku. Prešao je crvenu liniju jer suverenitet Kosova na severu nije održiv bez participacije Srba. Obojica moraju da shvate da nema rešenja izvan dijaloga.
Nema rešenja terorističkim aktima koje smo videli prošle godine, kao ni policijskim merama kojima se Srbi na severu teraju da se integrišu kosovsko društvo. Jedino rešenje je da Srbi učestvuju u kosovskim institucijama i da albanska većina poštuje i sluša zahteve kosovskih Srba umesto što samo pokušava zauzeti teritoriju.
Surlić: Apsolutno osuđujem to što se desilo u Banjskoj, ali ne mogu da se složim sa konstatacijom da je to uradila srpska strana. Jer onda se odgovornost pripisuje celokupnom srpskom stanovništvu koje živi na severu Kosova. To su uradili pojedinci i svakako treba rasvetliti čiju podršku su imali, ne bih da spekulišem.
Priština se zbog Banjske obračunava sa Srbima na severu, trpe obični građani koji sa tom akcijom apsolutno nemaju nikakve veze. Priština kaže da se obračunava sa Beogradom i sa Srbijom, a zbog toga ne ispašta niko u Srbiji. Ispaštaju oni koji bi trebalo da budu punopravni građani Kosova. Priština ignoriše ne samo inicijative Srpske liste koja je označena kao produžena ruka Beograda, nego i civilnog sektora i akademsku zajednice.
Umesto sa s njima uspostavi dijalog, proglašava ih neprijateljima, nekakvim špijunima koji rade u interesu Beograda. Takva politika dovodi do masovnog iseljavanja Srba i na kraju biće izlišno govoriti o bilo kakvom dijalogu i sporazumu jer će iseljavanje Srba jačati nacionalističke snage u Srbiji koje će onda na talasu nesreće Srba na Kosovu ponovo graditi otrovnu, radikalnu politiku koja će onemogućiti bilo kakav dijalog i sporazum između Beograda i Prištine.
Karabeg: Vučić je zapretio da bi Skupština Srbije mogla doneti odluku o nelegalnosti svih organa i institucija formiranih na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti. Očekujete li taj potez?
Maliqi: To je moguće, ali kakav bi to imalo uticaj. Meni se više čini da je to nekakva smešna inicijativa za domaću publiku.
Surlić: Mislim da je to više za unutrašnju upotrebu jer je jasno da je trenutno Priština uspostavila punu kontrolu nad severom i da će sprečiti funkcionisanje bilo koje institucije Srbije. Očigledno je da nema povratka i da će sistem na severu funkcionisati po zakonima Kosova u okviru onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom.
Maliqi: Stanje na terenu je nešto što Vučić ne može da kontroliše. To je u rukama vlade u Prištini, NATO-a i država koje podržavaju Kosovo. Ohridski i Briselski sporazum su obavezujući dokumenti i za Kosovo i za Srbiju u procesu evropskih integracija.
Naš put prema Evropi će zavisiti od toga koliko implementiramo te sporazume. Šta god da se dešava na severu - obaveze koje je Kosovo preuzelo su međunarodne obaveze i one se moraju ispuniti. To što su poslednje tri godine radile vlade u Prištini i Beogradu više je bilo usmereno prema domaćoj publici. Kosovska vlada je želela da pokaže kako radi na suverenitetu, a srpska kako brani kosovske Srbe.
Ali obe vlade su se saglasile o svim tačkama oba sporazuma i moraju da ih ispune ako žele da nastave put ka Evropskoj uniji. Ako neće, onda sledi izolacija - ekonomska i politička.
Surlić: Što se tiče Briselskog sporazuma, jedino što je ostalo neispunjeno je Zajednica srpskih opština. Podsetiću da je Briselskim sporazumom predviđeno da se lokalna samouprava, sudstvo i policija na severu integrišu u kosovski sistem i to je urađeno. Jedino nije formirana Zajednica srpskih opština.
U nemačko-francuskom planu i Ohridskom aneksu potvrđeno je da sve ono što je ranije dogovoreno u dijalogu mora biti sprovedeno da bi se išlo dalje. Nažalost, Priština to ignoriše.
O tome da sadašnja vlast u Prištini nema nikakvu želju da formira Zajednicu srpskih opština govori činjenica da je vlada žrtvovala članstvo Kosova u Savetu Evrope jer nije bila spremna da predlog statuta Zajednice, koji su sačinili evropski pravnici, pošalje na ocenu Ustavnom sudu Kosova. A to je bio samo prvi korak.
To nije značilo formiranje Zajednice nego samo provera da li je predlog statuta u skladu sa kosovskim ustavom. To što je vlada u Priština bila spremna da plati tako visoku cenu da ne bi načinila ni taj prvi korak u formiranju Zajednice srpskih opština govori da ne poštuje ne samo postojeće sporazume, nego da neće poštovati ni buduće.
Maliqi: Mislim da će kosovska vlada, možda ne ova, morati da se pozabavi time jer to je ključna prepreka za evroatlantske integracije Kosova.
Nažalost, ova vlada je u javnosti stvorila uverenje da mi možemo da ne ispunjavamo dogovorene obaveze iako je sama prihvatila Ohridski sporazumom. Međutim, ko god dođe na vlast posle izbora u februaru moraće da se pozabavi tim pitanjem - bilo da je to Kurtijeva vlada, koalicija Kurtija sa nekom partijom ili koalicija sadašnje opozicije.
Moraće da krene sa implementacijom dela sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kako bi eliminisala glavnu prepreku za integraciju Kosova u međunarodne institucije. To podrazumeva ne samo prijem u Savet Evrope nego i garanciju da će Kosovo priznati pet članica Evropske unije koje ga sada ne priznaju.
Mislim da na Kosovu postoji opšti konsenzus da je Zajednica srpskih opština poslednja karta koju ima Kosovo da bi nakon sticanja nezavisnosti 2008. dobilo jasnu evroatlantsku perspektivu. Tu poslednju kartu Kosovo neće potroši bez snažnih garancija.
Karabeg: Gospodine Surliću, mislite li vi da je formiranje Zajednice vezano za otvaranje puta Kosovu za prijem u međunarodne organizacije?
Surlić: To je jasno predočeno u francusko-nemačkom planu i Ohridskom aneksu. Zajednica srpskih opština, srpska kulturna baština, status Srpske pravoslavne crkve su pitanja koja su povezana sa međunarodnim subjektivitetom Kosova i članstvom u međunarodnim organizacijama.
Verujem da je Zajednica srpskih opština velika karta u rukama Prištine. Jedino čega se plašim je trka sa vremenom. Treba imati u vidu da u poslednje dve godine Srbi masovno odlaze, pa će uskoro biti izlišno govoriti o Zajednici srpskih opština ako se Srbi svedu na minornu zajednicu.
Postaviće se pitanje ne samo formiranja Zajednice, nego i Ahtisarijevih garancija za tako malu populaciju. Kakav bi u tom slučaju bio interes Srbije da prizna Kosova i dozvoli njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama ako ne može ništa realno da dobije zauzvrat, nego samo da legitimiše masovni odlazak Srba sa Kosova.
Surlić: Mislim da nije reč o nadigravanju nego o geopolitičkim prilikama. Sve represivne mere koje su preduzete na severu Kosova - prisustvo specijalne policije, neosnovano hapšenje i premlaćivanje ljudi čak i onih koji duvaju u pištaljke - bile su moguće zato što se Srbija predstavlja kao neki proksi Rusije na Balkanu, a Kosovo kao Ukrajina koje danas-sutra može biti ugroženo. Kurti, Gervalla i Osmani to ponavljaju kao naučenu pesmicu ne bi li dobili veću podršku Zapada znajući da neće biti nikakvih sankcija za sve ono što su uradili na severu Kosova.
Kurti se ponaša kao razmaženo dete koje lomi igračke shvatajući da ga niko neće kazniti. U tom smislu on jeste nadigrao sve aktere, i međunarodne i Beograd, jer na njegovu agresivnu politiku nema nikakvog ozbiljnog odgovora, sem nekih minornih simboličkih sankcija.
Maliqi: Ja mislim da je priča o nadigravanju pogrešna iako je tačno da na severu Kosova postoji nova situacija i da je u tom smislu Priština nadigrala Beograd. Ali Kosovo je to uradilo trošeći ogroman politički kapital na međunarodnoj sceni.
Za mene je upitno koliko je to dobitak za Kosovo jer je to moglo da se reši političkim procesom bez primene mera koje smo videli. Naravno, kosovska vlada je imala sva ovlašćenja i pravo da razbije kriminalne organizacije predvođene Milanom Radočićem koje su dominirale u tom delu Kosova i mislim da i u međunarodnoj zajednici postoji konsenzus o tome da je dobro što neko kao Radoičić nije više tamo prisutan.
Ali kosovska vlada je preterala sa nekim merama i izgubila je politički kapital na međunarodnoj sceni koji je važan za rešavanje najvažnijeg pitanja za Kosovo, a to je priznavanje Kosova od strane NATO i EU članica koje ga do sada nisu priznale. Vlada je praktično ušla u izolaciju. Promena situacije na severu jeste jedna od važnih stvari, ali nije najvažnija.
Karabeg: U zaključku, da se vratimo pitanju iz naslova emisije - da li je francusko-nemački plan za Kosovo, u koji je Zapad ulagao velike nade, mrtav?
Surlić: Ne bih rekao da je mrtav. Mislim da je trenutno suspendovan zbog odsustva dijaloga i spremnosti Beograda i Prištine da ga primenjuju.
Ali medijatori će se uvek vraćati na taj sporazum jer je on ugrađen u pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom. Izvesno je da će, ukoliko u Srbiji bude postojala većinska politička volja za članstvo u Evropskoj uniji, članice Unije zahtevati primenu svih odredbi francusko-nemačkog plana. Zato sam rekao da taj plan nije mrtav, samo je trenutno suspendovan.
Maliqi: U sadašnjoj političkoj konstelaciji, u igri čekanja, izgleda da je taj plan mrtav, ali on je obavezujući za obe strane tako da, ako pobedi Kamala Harris, ne vidim kakav bi mogao biti drugačiji scenario na putu Kosovo i Srbije prema Evropskoj uniji.
Bilo je reči o tome da li je prekinut svaki dijalog između Beograda i Prištine, šta će biti sa sedam zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji su njegov uslov za nastavak dijaloga? Da li je vlada Kosova spremna da prihvati neke od njih?
Da li su Vučićevi potezi kao što je bilo povlačenje srpskih policajaca, sudija i tužilaca iz kosovskih institucija i bojkot izbora omogućili Kurtiju da uspostavi kontrolu na severu Kosova? Da li sadašnje akcije Prištine na severu vode Kosovo u međunarodnu u izolaciju i udaljavaju ga od Evropske unije?
Bilo je reči i o tome da li će i pored svih otpora Priština morati da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom jer je to uslov bez koga nije moguć evroatlantski put Kosova, zašto je tu zajednicu neophodno formirati što pre s obzirom da Srbi napuštaju sever Kosova? Zašto Zapad neće odustati od francusko-nemačkog plana?
Karabeg: Kako biste opisali sadašnje odnose između Beograda i Prištine? Da li je prekinut svaki dijalog?
Surlić: Rekao bih da su odnosi vrlo loši, da već duže vreme nemamo dijalog i što je najgore ne nazire bilo kakva pozitivnija vest u odnosima između dve strane.
Maliqi: Dijaloga nema, imamo samo nekakve predstave. Sve strane se prave da su zainteresovane za dijalog. Evropska unija nastoji da nekako održi proces i zato ima nekakvih sastanaka. Beograd i Priština žele da pokažu da su konstruktivni, ali ne pričaju o implementaciji Ohridskog sporazuma već čekaju kakva će biti politička konstelacija sledeće godine tako da do tada ne možemo da očekujemo nikakav korak napred.
Karabeg: Predsednik Srbije Vučić nedavno je izneo sedam zahteva za nastavak dijaloga. Mislite li da su ti zahtevi realni?
Surlić: Mislim da jesu, pre svega oni koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština i na izbore na severu Kosova. To su zahtevi koje je podržala i Evropska unija. Ne postoji drugi put kako relaksirati situaciju na severu Kosova nego da se Srbi vrate u institucije, da se raspišu novi lokalni izbori i da se onda pregovara o formiranju Zajednice srpskih opština kako bi se osigurala integracija srpske zajednice u kosovsko društvo.
Maliqi: Neke zahteve nije baš lako ispuniti jer je Beograd želeo da Srbi izađu iz kosovskih institucija. Policajce i gradonačelnike nije tako lako vratiti. Srbi su bojkotovali referendum o smeni albanskih gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, pa treba čekati godinu dana na nove lokalne izbore.
Što se tiče sudija i tužilaca, njihove ostavke nisu formalizovane, pa bi se oni eventualno mogli vratiti. Za sadašnju situaciji delimično je kriv Beograd i ne može da traži od Prištine da ispuni ono što nije moguće. Mislim da to zna i međunarodna zajednica.
Zamke
Karabeg: Gospodin Maliqi je pomenuo krivicu Beograda. Da li je Vučić kriv što je Kurti praktično uspostavio vlast na severu Kosova? Jer po Vučićevom nalogu srpski policajci su napustili policiju Kosova, a srpski tužioci i sudije kosovsko pravosuđe. Nakon stoga su Srbi bojkotovali izbore, pa su na čelo opština na severu došli Albanci. Zar to nije omogućilo Albancima da preuzmu institucije na severu Kosova?Surlić: Jeste, ali trebalo bi da se uzme u obzir ono što je tome prethodilo. Kada je Albin Kurti došao na vlast, rekao je da njegova vlada možda neće obezbediti veće međunarodno prisustvo Kosova, misleći na članstvo u međunarodnim organizacijama, ali će osigurati puni suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Prisustvo kosovskih specijalnih snaga na severu Kosova bilo je potpuno u suprotnosti sa onim što je dogovoreno u Briselu. Srpski policajci, koji su bili u kosovskoj policiji, bili su potpuno ignorisani, ignorisana je lokalna samoupravu, srpski sudije i tužioci su isto tako bile ignorisani.
Rekli ste da je Vučić naložio povlačenje. Svi Srbi na severu Kosova, i oni koji su za i oni koji su protiv Vučića, apsolutno su bili za izlazak iz institucija jer su videli da Srbi samo sede u tim opštinama, a nemaju nikakvog uticaja. Tražili su da se jednom za svagda povuku.
Izlazak iz institucija bio je rezultat kolektivnog nezadovoljstva. Mislim da je to bio iznuđeni, očajnički potez predstavnika Srba.
Naravno da se situacija mora vratiti u normalu i da je povratak u institucije jedino rešenje. Ali ne formalni povratak, već bi zaista morao da postoji unutrašnji dijalog između srpske i albanske strane koji je između ostalog i Kurti najavljivao. Institucije, koje bi bile ponovo uspostavljene, morale bi biti servis građana.
Maliqi: Obojica lidera su mislili da mogu da zaobiđu dijalog u bici da uspostave kontrolu na severu Kosova. To je bilo besmisleno jer je, na kraju krajeva, cilj dijaloga je da se na severu uspostavi kosovski suverenitet.
I Vučić i Kurti upali su u vlastite zamke. Vučić, a i lokalni Srbi, su pogrešili što su izašli iz institucija, a još veći problem su sebi napravili akcijom Milana Radoičića koja je imala podrška od strane Srbije. To je omogućilo Kurtiju da uspostavi bezbednosnu kontrolu na severu.
Ali i Kurti je upao u zamku. Prešao je crvenu liniju jer suverenitet Kosova na severu nije održiv bez participacije Srba. Obojica moraju da shvate da nema rešenja izvan dijaloga.
Nema rešenja terorističkim aktima koje smo videli prošle godine, kao ni policijskim merama kojima se Srbi na severu teraju da se integrišu kosovsko društvo. Jedino rešenje je da Srbi učestvuju u kosovskim institucijama i da albanska većina poštuje i sluša zahteve kosovskih Srba umesto što samo pokušava zauzeti teritoriju.
Banjska
Karabeg: Da li je incident u Banjskoj, koji se dogodio pre godinu dana, bio fatalna greška srpske strane koja je omogućila premijeru Kurtiju da preuzme inicijativu?Surlić: Apsolutno osuđujem to što se desilo u Banjskoj, ali ne mogu da se složim sa konstatacijom da je to uradila srpska strana. Jer onda se odgovornost pripisuje celokupnom srpskom stanovništvu koje živi na severu Kosova. To su uradili pojedinci i svakako treba rasvetliti čiju podršku su imali, ne bih da spekulišem.
Priština se zbog Banjske obračunava sa Srbima na severu, trpe obični građani koji sa tom akcijom apsolutno nemaju nikakve veze. Priština kaže da se obračunava sa Beogradom i sa Srbijom, a zbog toga ne ispašta niko u Srbiji. Ispaštaju oni koji bi trebalo da budu punopravni građani Kosova. Priština ignoriše ne samo inicijative Srpske liste koja je označena kao produžena ruka Beograda, nego i civilnog sektora i akademsku zajednice.
Umesto sa s njima uspostavi dijalog, proglašava ih neprijateljima, nekakvim špijunima koji rade u interesu Beograda. Takva politika dovodi do masovnog iseljavanja Srba i na kraju biće izlišno govoriti o bilo kakvom dijalogu i sporazumu jer će iseljavanje Srba jačati nacionalističke snage u Srbiji koje će onda na talasu nesreće Srba na Kosovu ponovo graditi otrovnu, radikalnu politiku koja će onemogućiti bilo kakav dijalog i sporazum između Beograda i Prištine.
Karabeg: Vučić je zapretio da bi Skupština Srbije mogla doneti odluku o nelegalnosti svih organa i institucija formiranih na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti. Očekujete li taj potez?
Maliqi: To je moguće, ali kakav bi to imalo uticaj. Meni se više čini da je to nekakva smešna inicijativa za domaću publiku.
Surlić: Mislim da je to više za unutrašnju upotrebu jer je jasno da je trenutno Priština uspostavila punu kontrolu nad severom i da će sprečiti funkcionisanje bilo koje institucije Srbije. Očigledno je da nema povratka i da će sistem na severu funkcionisati po zakonima Kosova u okviru onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom.
Vučićeva "jedina daska"
Karabeg: Vučić je nedavno rekao da je Briselski sporazum “jedina daska na kojoj možemo da stojimo”. Znači li to da Vučić želi da stvar vrati na stanje pre Ohridskog sporazuma?Maliqi: Stanje na terenu je nešto što Vučić ne može da kontroliše. To je u rukama vlade u Prištini, NATO-a i država koje podržavaju Kosovo. Ohridski i Briselski sporazum su obavezujući dokumenti i za Kosovo i za Srbiju u procesu evropskih integracija.
Naš put prema Evropi će zavisiti od toga koliko implementiramo te sporazume. Šta god da se dešava na severu - obaveze koje je Kosovo preuzelo su međunarodne obaveze i one se moraju ispuniti. To što su poslednje tri godine radile vlade u Prištini i Beogradu više je bilo usmereno prema domaćoj publici. Kosovska vlada je želela da pokaže kako radi na suverenitetu, a srpska kako brani kosovske Srbe.
Ali obe vlade su se saglasile o svim tačkama oba sporazuma i moraju da ih ispune ako žele da nastave put ka Evropskoj uniji. Ako neće, onda sledi izolacija - ekonomska i politička.
Surlić: Što se tiče Briselskog sporazuma, jedino što je ostalo neispunjeno je Zajednica srpskih opština. Podsetiću da je Briselskim sporazumom predviđeno da se lokalna samouprava, sudstvo i policija na severu integrišu u kosovski sistem i to je urađeno. Jedino nije formirana Zajednica srpskih opština.
U nemačko-francuskom planu i Ohridskom aneksu potvrđeno je da sve ono što je ranije dogovoreno u dijalogu mora biti sprovedeno da bi se išlo dalje. Nažalost, Priština to ignoriše.
O tome da sadašnja vlast u Prištini nema nikakvu želju da formira Zajednicu srpskih opština govori činjenica da je vlada žrtvovala članstvo Kosova u Savetu Evrope jer nije bila spremna da predlog statuta Zajednice, koji su sačinili evropski pravnici, pošalje na ocenu Ustavnom sudu Kosova. A to je bio samo prvi korak.
To nije značilo formiranje Zajednice nego samo provera da li je predlog statuta u skladu sa kosovskim ustavom. To što je vlada u Priština bila spremna da plati tako visoku cenu da ne bi načinila ni taj prvi korak u formiranju Zajednice srpskih opština govori da ne poštuje ne samo postojeće sporazume, nego da neće poštovati ni buduće.
Poslednja karta
Karabeg: Gospodine Maliqi, da li će kosovska vlada na kraju morati da formira Zajednicu srpskih opština?Maliqi: Mislim da će kosovska vlada, možda ne ova, morati da se pozabavi time jer to je ključna prepreka za evroatlantske integracije Kosova.
Nažalost, ova vlada je u javnosti stvorila uverenje da mi možemo da ne ispunjavamo dogovorene obaveze iako je sama prihvatila Ohridski sporazumom. Međutim, ko god dođe na vlast posle izbora u februaru moraće da se pozabavi tim pitanjem - bilo da je to Kurtijeva vlada, koalicija Kurtija sa nekom partijom ili koalicija sadašnje opozicije.
Moraće da krene sa implementacijom dela sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kako bi eliminisala glavnu prepreku za integraciju Kosova u međunarodne institucije. To podrazumeva ne samo prijem u Savet Evrope nego i garanciju da će Kosovo priznati pet članica Evropske unije koje ga sada ne priznaju.
Mislim da na Kosovu postoji opšti konsenzus da je Zajednica srpskih opština poslednja karta koju ima Kosovo da bi nakon sticanja nezavisnosti 2008. dobilo jasnu evroatlantsku perspektivu. Tu poslednju kartu Kosovo neće potroši bez snažnih garancija.
Karabeg: Gospodine Surliću, mislite li vi da je formiranje Zajednice vezano za otvaranje puta Kosovu za prijem u međunarodne organizacije?
Surlić: To je jasno predočeno u francusko-nemačkom planu i Ohridskom aneksu. Zajednica srpskih opština, srpska kulturna baština, status Srpske pravoslavne crkve su pitanja koja su povezana sa međunarodnim subjektivitetom Kosova i članstvom u međunarodnim organizacijama.
Verujem da je Zajednica srpskih opština velika karta u rukama Prištine. Jedino čega se plašim je trka sa vremenom. Treba imati u vidu da u poslednje dve godine Srbi masovno odlaze, pa će uskoro biti izlišno govoriti o Zajednici srpskih opština ako se Srbi svedu na minornu zajednicu.
Postaviće se pitanje ne samo formiranja Zajednice, nego i Ahtisarijevih garancija za tako malu populaciju. Kakav bi u tom slučaju bio interes Srbije da prizna Kosova i dozvoli njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama ako ne može ništa realno da dobije zauzvrat, nego samo da legitimiše masovni odlazak Srba sa Kosova.
Nadigravanje
Karabeg: Da li u pravu oni u opoziciji u Srbiji koji kažu da je Kurti nadigrao Vučića koristeći njegove greške?Surlić: Mislim da nije reč o nadigravanju nego o geopolitičkim prilikama. Sve represivne mere koje su preduzete na severu Kosova - prisustvo specijalne policije, neosnovano hapšenje i premlaćivanje ljudi čak i onih koji duvaju u pištaljke - bile su moguće zato što se Srbija predstavlja kao neki proksi Rusije na Balkanu, a Kosovo kao Ukrajina koje danas-sutra može biti ugroženo. Kurti, Gervalla i Osmani to ponavljaju kao naučenu pesmicu ne bi li dobili veću podršku Zapada znajući da neće biti nikakvih sankcija za sve ono što su uradili na severu Kosova.
Kurti se ponaša kao razmaženo dete koje lomi igračke shvatajući da ga niko neće kazniti. U tom smislu on jeste nadigrao sve aktere, i međunarodne i Beograd, jer na njegovu agresivnu politiku nema nikakvog ozbiljnog odgovora, sem nekih minornih simboličkih sankcija.
Maliqi: Ja mislim da je priča o nadigravanju pogrešna iako je tačno da na severu Kosova postoji nova situacija i da je u tom smislu Priština nadigrala Beograd. Ali Kosovo je to uradilo trošeći ogroman politički kapital na međunarodnoj sceni.
Za mene je upitno koliko je to dobitak za Kosovo jer je to moglo da se reši političkim procesom bez primene mera koje smo videli. Naravno, kosovska vlada je imala sva ovlašćenja i pravo da razbije kriminalne organizacije predvođene Milanom Radočićem koje su dominirale u tom delu Kosova i mislim da i u međunarodnoj zajednici postoji konsenzus o tome da je dobro što neko kao Radoičić nije više tamo prisutan.
Ali kosovska vlada je preterala sa nekim merama i izgubila je politički kapital na međunarodnoj sceni koji je važan za rešavanje najvažnijeg pitanja za Kosovo, a to je priznavanje Kosova od strane NATO i EU članica koje ga do sada nisu priznale. Vlada je praktično ušla u izolaciju. Promena situacije na severu jeste jedna od važnih stvari, ali nije najvažnija.
Karabeg: U zaključku, da se vratimo pitanju iz naslova emisije - da li je francusko-nemački plan za Kosovo, u koji je Zapad ulagao velike nade, mrtav?
Surlić: Ne bih rekao da je mrtav. Mislim da je trenutno suspendovan zbog odsustva dijaloga i spremnosti Beograda i Prištine da ga primenjuju.
Ali medijatori će se uvek vraćati na taj sporazum jer je on ugrađen u pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom. Izvesno je da će, ukoliko u Srbiji bude postojala većinska politička volja za članstvo u Evropskoj uniji, članice Unije zahtevati primenu svih odredbi francusko-nemačkog plana. Zato sam rekao da taj plan nije mrtav, samo je trenutno suspendovan.
Maliqi: U sadašnjoj političkoj konstelaciji, u igri čekanja, izgleda da je taj plan mrtav, ali on je obavezujući za obe strane tako da, ako pobedi Kamala Harris, ne vidim kakav bi mogao biti drugačiji scenario na putu Kosovo i Srbije prema Evropskoj uniji.
