Ekonomski stručnjaci ukazuju da je privredni rast od 3,9 odsto nedovoljan za siromašnu zemlju kao što je Kosovo, jer ne nudi održiv ekonomski razvoj, niti garantuje društvenu stabilnost, prenosi Ekonomija onlajn.
Univerzitetski profesor Medain Hashani rekao je da je rast od 3,9 odsto najniži u istoriji Kosova od poslijeratnog perioda, dok je u kombinaciji sa prosječnom inflacijom od oko 29 odsto u posljednje tri godine, ekonomska i budžetska stabilnost u zemlja - u opasnosti.
Prema njegovim riječima, da bi se postigao održiv ekonomski razvoj, rast mora da bude dvocifren.
"Privredni rast od 3,9 odsto pokazuje zemlju kao što je Kosovo veoma siromašnom gdje se čak i na osnovu statistike koju je izneo Eurostat, čini da je Kosovo druga najsiromašnija zemlja na svijetu. To pokazuje da da bi jedna zemlja imala brz ekonomski razvoj, privredni rast mora biti dvocifren, jer sa privrednim rastom od 3,9 odsto, dok ako merimo prosječnu inflaciju koja za tri godine prelazi 29 odsto, pokazuje da imamo budžetsku i ekonomsku nestabilnost", rekao je Hashani.
Dodaje da su u velikoj mjeri porasli i krediti tako da "građani mogu da pokriju vakuum inflacije".
To je, kako je rekao za Ekonomiju onlajn, dovelo do povećanja kamata komercijalnih banaka na Kosovu.
"Pokazalo se i u novijoj statistici da su krediti građana u velikoj mjeri porasli na opštem nivou zemlje i da je potražnja za kreditima dovoljno velika, da je to uticalo na povećanje interesovanja kod poslovnih banaka da se istovremeno povećaju kamate na depozite građana. Mi smo zemlja sa prilično krnjom privredom, nema ekonomskog razvoja, čak je i privredni rast koji je bio ranijih godina, u prethodnim vladama, nastao kao rezultat kapitalnih ulaganja koja su izvršena dok u sadašnjoj administraciji nismo videli, ja lično nisam video, nijedan veći projekat koji je uradila ova vlada, a da se možemo pohvaliti da je stvorio privredni rast u tom dijelu za nastavak potecijalnog ekonomskog razvojnog kapaciteta jer ne možemo da imamo ekonomski razvoj bez privrednog rasta“, rekao je Hashani.
Bivši predsjednik Privredne komore Kosova Safet Gërxhaliu rekao je da je Kosovu potreban značajan ekonomski rast, a ne samo brojčani rast. Prema njegovim riječima, rast od 3,9 odsto ne obezbjeđuje održiv razvoj.
"Kosovu nije potreban brojčani rast, potreban mu je suštinski rast. Kosovu mnogo više odgovara ekonomski rast, ali da ima neke pozitivne ekonomske pokazatelje nego da ima ekonomski rast od 3,9, 4 ili 5 odsto koji se zasniva samo na potrošnji. Potrošnja znači izvoz gotovine, povećanje uvoza. Pored povećanja uvoza, imamo uvoz inflacije i u tom pravcu generišemo više ugnjetavanja nego održivi ekonomski razvoj", rekao je Gërxhaliu.
Navodi da Kosovo može da postigne održiv ekonomski rast samo kada zemlja ima jak privatni sektor koji vlada podržava, a ne kažnjava.
"Kada imamo jak privatni sektor koji podržavaju institucije i koji nije uvijek kažnjen, postoji prostor za želju da Kosovo ostvari ekonomski rast, ne 3,9 odsto već i više. Ako ćemo imati ekonomski rast od 3,9 odsto, to ne garantuje ekonomski razvoj, ne garantuje socijalnu stabilnost, ne garantuje poboljšanje imidža", rekao je Gërxhaliu za Ekonomiju onlajn.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
Prema njegovim riječima, da bi se postigao održiv ekonomski razvoj, rast mora da bude dvocifren.
"Privredni rast od 3,9 odsto pokazuje zemlju kao što je Kosovo veoma siromašnom gdje se čak i na osnovu statistike koju je izneo Eurostat, čini da je Kosovo druga najsiromašnija zemlja na svijetu. To pokazuje da da bi jedna zemlja imala brz ekonomski razvoj, privredni rast mora biti dvocifren, jer sa privrednim rastom od 3,9 odsto, dok ako merimo prosječnu inflaciju koja za tri godine prelazi 29 odsto, pokazuje da imamo budžetsku i ekonomsku nestabilnost", rekao je Hashani.
Dodaje da su u velikoj mjeri porasli i krediti tako da "građani mogu da pokriju vakuum inflacije".
To je, kako je rekao za Ekonomiju onlajn, dovelo do povećanja kamata komercijalnih banaka na Kosovu.
"Pokazalo se i u novijoj statistici da su krediti građana u velikoj mjeri porasli na opštem nivou zemlje i da je potražnja za kreditima dovoljno velika, da je to uticalo na povećanje interesovanja kod poslovnih banaka da se istovremeno povećaju kamate na depozite građana. Mi smo zemlja sa prilično krnjom privredom, nema ekonomskog razvoja, čak je i privredni rast koji je bio ranijih godina, u prethodnim vladama, nastao kao rezultat kapitalnih ulaganja koja su izvršena dok u sadašnjoj administraciji nismo videli, ja lično nisam video, nijedan veći projekat koji je uradila ova vlada, a da se možemo pohvaliti da je stvorio privredni rast u tom dijelu za nastavak potecijalnog ekonomskog razvojnog kapaciteta jer ne možemo da imamo ekonomski razvoj bez privrednog rasta“, rekao je Hashani.
Bivši predsjednik Privredne komore Kosova Safet Gërxhaliu rekao je da je Kosovu potreban značajan ekonomski rast, a ne samo brojčani rast. Prema njegovim riječima, rast od 3,9 odsto ne obezbjeđuje održiv razvoj.
"Kosovu nije potreban brojčani rast, potreban mu je suštinski rast. Kosovu mnogo više odgovara ekonomski rast, ali da ima neke pozitivne ekonomske pokazatelje nego da ima ekonomski rast od 3,9, 4 ili 5 odsto koji se zasniva samo na potrošnji. Potrošnja znači izvoz gotovine, povećanje uvoza. Pored povećanja uvoza, imamo uvoz inflacije i u tom pravcu generišemo više ugnjetavanja nego održivi ekonomski razvoj", rekao je Gërxhaliu.
Navodi da Kosovo može da postigne održiv ekonomski rast samo kada zemlja ima jak privatni sektor koji vlada podržava, a ne kažnjava.
"Kada imamo jak privatni sektor koji podržavaju institucije i koji nije uvijek kažnjen, postoji prostor za želju da Kosovo ostvari ekonomski rast, ne 3,9 odsto već i više. Ako ćemo imati ekonomski rast od 3,9 odsto, to ne garantuje ekonomski razvoj, ne garantuje socijalnu stabilnost, ne garantuje poboljšanje imidža", rekao je Gërxhaliu za Ekonomiju onlajn.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
