Predsjednik Privredne komore Kosova Lulzim Rafuna rekao je da Kosovo trpi zbog stranih direktnih investicija i da zemlja mora naporno da radi na poboljšanju poslovnog okruženja, prenosi Indeksonline.
Kako navodi, investicije kao što su nekretnine se ne mogu nazvati takvim ako nema otvaranja proizvodnih linija ili proizvodnih sektora.
"Podigli smo glas tokom ovih godina da moramo naporno raditi na poboljšanju okruženja za poslovanje, da to bude prijateljsko okruženje za strane investitore da dođu i ulažu na Kosovo. Takođe smo tražili da budemo pažljivi u prihvatanju poruka, posebno od naših lidera, iz razloga što to nisu poruke koje motivišu investitora da dođe i investira na Kosovu. Takođe, oni ne motivišu čak ni domaće investitore da prošire svoje poslovanje ili da započne novi posao na Kosovu. Svjedoci smo da trpimo zbog stranih direktnih investicija. Kad kažem direktne strane investicije, mislim na one koji znaju da uspostave proizvodnu liniju, ili proizvodni sektor, ili one koji zapošljavaju ne hiljadu, nego bar 100 radnika i imaju cilj da podignu proizvodnju, povećaju izvoz i zaustave uvoz“, rekao je Rafuna.
On je zatražio da se ulaganja u nekretnine ne smatraju stranim investicijama.
"Svjedoci smo da je sve ovo, što se od javnih institucija naziva ulaganjem, ustvari ulaganje u nekretnine. Upravo naša dijaspora najviše doprinosi kupovini stanova i kuća. Ako pogledamo zvanične podatke nadležnih institucija koje su ih izdale na Kosovu, a to su CBK i Agencija za statistiku Kosova, vidimo da je 2021. ili 2020. godine bila zatvorena godina. Tada je bila pandemija. Te 2021. godine kada je bio 'bum' nakon pandemije kada se otvorila privreda, lanac snabdjevanja kada je počeo da funkcioniše. Mi na Kosovu smo imali 91 odsto investicija, koje se zovu strane direktne investicije, ali one su zapravo nekretnine. One su 2022. pale na 80 odsto, 2023. na 60 odsto", rekao je Rafuna.
Prvi čovjek Privredne komore Kosova naglašava da situacija na sjeveru zemlje tera strane investitore. On smatra da nedostatku investitora doprinose i izjave institucionalnih čelnika o napadu iz Srbije.
"Sviđalo se to nama ili ne, otvorena pitanja koja imamo sa Srbijom su prepreka. Tenzije na sjeveru. Investitor prije nego što dođe da investira na Kosovu, uvijek se sam konsultuje sa vladinim zvaničnicima i mjeri rizik. Malo smo i sami doprineli i izjavama naših institucija da ćemo biti na udaru Srbije. Te izjave su jako dugo kružile u medijima i one ne motivišu investitore. Imali smo telefonske pozive u Privrednoj komori Kosova sa pitanjem da li će biti rata na Kosovu, to je bio apsurd sam po sebi kada je Kosovo jedina zemlja na Balkanu koja ima stacionirane Nato trupe“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Indeksonline
"Podigli smo glas tokom ovih godina da moramo naporno raditi na poboljšanju okruženja za poslovanje, da to bude prijateljsko okruženje za strane investitore da dođu i ulažu na Kosovo. Takođe smo tražili da budemo pažljivi u prihvatanju poruka, posebno od naših lidera, iz razloga što to nisu poruke koje motivišu investitora da dođe i investira na Kosovu. Takođe, oni ne motivišu čak ni domaće investitore da prošire svoje poslovanje ili da započne novi posao na Kosovu. Svjedoci smo da trpimo zbog stranih direktnih investicija. Kad kažem direktne strane investicije, mislim na one koji znaju da uspostave proizvodnu liniju, ili proizvodni sektor, ili one koji zapošljavaju ne hiljadu, nego bar 100 radnika i imaju cilj da podignu proizvodnju, povećaju izvoz i zaustave uvoz“, rekao je Rafuna.
On je zatražio da se ulaganja u nekretnine ne smatraju stranim investicijama.
"Svjedoci smo da je sve ovo, što se od javnih institucija naziva ulaganjem, ustvari ulaganje u nekretnine. Upravo naša dijaspora najviše doprinosi kupovini stanova i kuća. Ako pogledamo zvanične podatke nadležnih institucija koje su ih izdale na Kosovu, a to su CBK i Agencija za statistiku Kosova, vidimo da je 2021. ili 2020. godine bila zatvorena godina. Tada je bila pandemija. Te 2021. godine kada je bio 'bum' nakon pandemije kada se otvorila privreda, lanac snabdjevanja kada je počeo da funkcioniše. Mi na Kosovu smo imali 91 odsto investicija, koje se zovu strane direktne investicije, ali one su zapravo nekretnine. One su 2022. pale na 80 odsto, 2023. na 60 odsto", rekao je Rafuna.
Prvi čovjek Privredne komore Kosova naglašava da situacija na sjeveru zemlje tera strane investitore. On smatra da nedostatku investitora doprinose i izjave institucionalnih čelnika o napadu iz Srbije.
"Sviđalo se to nama ili ne, otvorena pitanja koja imamo sa Srbijom su prepreka. Tenzije na sjeveru. Investitor prije nego što dođe da investira na Kosovu, uvijek se sam konsultuje sa vladinim zvaničnicima i mjeri rizik. Malo smo i sami doprineli i izjavama naših institucija da ćemo biti na udaru Srbije. Te izjave su jako dugo kružile u medijima i one ne motivišu investitore. Imali smo telefonske pozive u Privrednoj komori Kosova sa pitanjem da li će biti rata na Kosovu, to je bio apsurd sam po sebi kada je Kosovo jedina zemlja na Balkanu koja ima stacionirane Nato trupe“, rekao je Rafuna.
Izvor: Kosovo Online/Indeksonline
