Izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da postoji rizik od destabilizacije Zapadnog Balkana, ukoliko se strane ne uključe u dijalog, već nastave da preduzimaju nekoordinisane i hitne akcije.
Lajčak je u razgovoru za RSE na marginama foruma Globsek u Pragu, priznao da nije dovoljno urađeno na implementaciji Ohridskog sporazuma, postignutog prošle godine, ali da bolji dogovor nije moguće postići , kao i da strane moraju shvatiti da je napredak u dijalogu duboko vezan za njihov put ka EU, o čemu je govorio i francuski predsjednik Emmanuel Macron.
"Ako mene pitate, problem je što dva društva (na Kosovu i u Srbiji) nisu spremna za normalizaciju", naglasio je Lajčak.
Bliži se kraj vašeg mandata specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije. Većina, uključujući i samu EU, kaže da je malo urađeno, a neki čak kažu da je dijalog propao, da je mrtav. Šta je pošlo po zlu?
Dijalog je ključan za Kosovo i Srbiju, ako su ozbiljni po pitanju svojih evropskih aspiracija, jer je Evropska unija vrlo jasno stavila do znanja da prije nego što se ozbiljno razmatraju za prijem u EU moraju da normalizuju odnose. Dakle, nema načina da se ovo zaobiđe. To je jedna stvar. Drugo, Evropska unija je posrednik u ovom procesu, ali proces je u vlasništvu dvije strane, Kosova i Srbije. Dajemo sve od sebe da im pomognemo da normalizuju odnose, ali moram da kažem da brzina procesa i ishod procesa ne zavise od Evropske unije, već od strana. Kada se osvrnem na svoj mandat, bilo je konkretnih rezultata, kao što su: priznavanje ličnih dokumenata, prepoznavanje registarskih tablica, veoma važan višemilionski energetski posao. Od početka ove godine imamo standardnu situaciju da su ljudi prijavljeni i plaćaju energiju, struju koju troše. Ali, naravno, najvažnije dostignuće je dogovor o putu ka normalizaciji koji je postignut i za koji je dogovor postignut prošle godine u Ohridu. Ovim sporazumom više nema potrebe za pregovorima, već za implementacijom. I, da, nažalost, implementacija nije ozbiljno počela. Neke stvari su urađene, ali naravno od prošlog marta u Ohridu sam očekivao da ćemo imati više uspjeha. Zašto se to ne dešava? Ne pitajte posrednika, pitajte strane.
Ali, naravno, oni moraju da urade svoj dio posla. A ako ne želite da uradite svoj dio posla, onda tražite izgovore. Međutim, ništa ne sprečava ni Kosovo ni Srbiju da urade ono na šta su se obavezali u Ohridu. I, jasno je napisano... ovaj dokument je javan.
Opet, ako mene pitate, problem je što oba društva nisu spremna za normalizaciju. Ne vidim nikakav pritisak iznutra, od političkih partija, od akademske zajednice, od civilnog društva, da se zahtjeva od lidera da napreduju ka normalizaciji. Naprotiv, kad god postoji dogovor, sve je više kritika da su napravljeni ustupci. Lideri se ne ohrabruju da napreduju ka normalizaciji. Zato moramo da radimo na promjeni načina razmišljanja. Ljudi treba da shvate da normalizacija znači kompromis. Normalizacija znači obostranu korist. Normalizacija znači da sporazum može biti predstavljen javnosti i parlamentima, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
Sve dok živite u iluziji da je ovo pobjeda za jednog a poraz za drugog, neće biti napretka. Ali ako nema napretka ka normalizaciji, neće biti napretka ka evropskim integracijama. Sve ostalo je iluzija i obmana.
Ali, rekli ste da obe strane nisu spremne i da nisu spremne za normalizaciju. Dakle, izgleda da znamo problem. Šta bi, dakle, trebalo da uradi novo rukovodstvo EU? Da li treba da mijenjaju taktiku, prioritete, pošto ste vi posrednik? Možete li učiniti više da ih ubedite?
Vidite, osnovni parametri se neće mijenjati. Osnovni parametri ovog procesa su dobro poznati. I naravno, to uključuje i činjenicu da srpska zajednica na Kosovu mora da bude u stanju da sačuva svoj identitet, da se osjeća bezbjedno i zaštićeno, da ima institucionalne odnose sa Srbijom u skladu sa evropskim standardima i u zakonskom okviru Kosova. Budimo jasni u vezi ovoga. A, zauzvrat, Srbija mora da ispuni sve elemente normalizacije odnosa. Dakle, ovo se ne može promjeniti. I opet, mislim da neće biti novog dogovora. Jer da je bilo bolje, neko bi ga ponudio. Na ovom poslu su radili najpametniji umovi. Ovaj sporazum u potpunosti podržavaju Sjedinjene Države, 27 zemalja članica Evropske unije, a posebno Njemačka, Francuska i Italija.
Dakle, opet je iluzija vjerovati da će sa novim visokim predstavnikom EU odjednom doći do novog procesa. Glavni parametri se neće promjeniti. I iz tog razloga, pacta sunt servanda – ono što je dogovoreno mora da se uradi – je osnovni princip. I što prije ovo shvatimo, to bolje.
Pomenuli ste da se, što se tiče kosovskih Srba, moraju poštovati njihova prava. Šta očekujete kao prioritet sa druge strane? Pomenuli ste i kompromise. Koja su dva najveća kompromisa koja svaka strana mora da napravi?
Vidite, sve je u dogovoru. To znači da se Srbija obavezuje da prizna simbole, dokumenta, institucije Kosova. Postoji dogovor o razmeni misija. Postoji dogovor da se ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Dakle, pročitajte ugovor i sve je tu.
I, kao što sam rekao, ništa ne sprečava stranke da urade svoj dio posla, osim što među njima postoji vrlo malo povjerenja. Nažalost, moj mandat je možda više bio posvećen kriznom upravljanju nego promovisanju normalizacije. Ali, važan element koji ću naglasiti, naravno, i za mog naslednika i za novog visokog predstavnika, jeste da ovaj proces mora biti jasno i direktno povezan sa evropskim integracijama. Jer u prošlosti, kada su stranke znale da će napredak ka normalizaciji doneti i značajan napredak na putu ka EU, ovo je bila veoma jaka motivacija.
Da li radite na novom sastanku na visokom nivou između Kosova i Srbije?
Trenutno pripremamo sljedeći sastanak na nivou glavnih pregovarača. I, uvijek smo spremni za to. Mora da postoji dnevni red, mora da postoji spremnost. Za sada, sljedeći korak je sastanak glavnih pregovarača.
Kako treba da se završi dijalog? Šta bi trebalo da bude konačni dogovor između dvije strane?
Da odgovorim na ovo pitanje, u svojoj sadašnjoj ulozi, mogu da koristim samo službeni jezik Evropske unije, da se dijalog mora završiti pravno obavezujućim sporazumom za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji bi ona riješila sva preostala pitanja i utrti put za evropsku budućnost.
Na početku uveliko govorilo da dijalog treba završiti obostranim priznavanjem. Ali, vremenom je to nekako bilo u sjenci. Da li dijalog treba da se završi međusobnim priznavanjem?
Stav Evropske unije se nije promjenio. I, takođe, Evropska unija kaže da je na dvije strane da odluče šta će biti kraj. Ne namećemo se, ne diktiramo. Ali, naravno, imamo svoja očekivanja. A, kada pomenem pravno obavezujući sporazum, i to mnogo govori. Ali, mi nismo tu i naravno da bi bila moja diplomatska greška da kažem kako ja vidim kraj procesa. Ovdje sam da pomognem stranama da postignu pravno obavezujuće sporazume za normalizaciju odnosa među njima.
Evropsku uniju i vas samog čelnici Kosova su optužili za nepravedan odnos prema Kosovu. Kako komentarišete ovo?
U ovom poslu sam dovoljno dugo da znam sve ove igre. Prije svega, lični napadi nisu evropski put. Mi to ne radimo u Evropi. Morate da vidite probleme. Drugo, ono što se traži od Kosova, prema Ohridskom sporazumu, je nešto što se Kosovo već obavezalo da će uraditi 2013. godine, pa čak i ratifikovano u parlamentu. Recite mi, dakle, kako tako nešto nije fer. Ako mislite da sve možete dobiti besplatno, onda, naravno, kada se od vas traži da uradite svoj dio, to može izgledati nepravedno. Ali u stvarnom životu, između odraslih, morate dati da biste dobili. Obe strane. Samo tako možete postići dogovor. A lični napadi neće pomoći jer oni zapravo diskredituju ljude koje napadaju.
Vidite li rizik od destabilizacije na Balkanu, ako se dijalog nastavi sadašnjim tempom i obe strane nastave da čine ono što smatrate jednostranim koracima?
Da. Jer, ili ćemo imati normalizaciju, koja bi donela stabilnost, ona bi ih otvorila i put regionalne saradnje, koji trenutno koči, ili ćemo nastaviti sa nekoordiniranim akcijama, sa hitnim akcijama, koje još uvijek nisu koordinirane, a mogu postati neprijateljske ili čak nasilne. I možda smo mnogo godina zaokupljeni ovim ponavljanjem, rekao bih, izbijanja destabilizirajućih situacija. To, naravno, onemogućava region da napreduje na evropskom putu. Dakle, normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije samo njihovo pitanje. To je čak i regionalno i evropsko pitanje.
Predsjednica Kosova Vjosa Osmani rekla je u intervjuu na engleskom za RSE da smatra da je Srbija već istupila iz Osnovnog sporazuma. Dakle, ako se od Kosova ponovo traži da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, ono bi trebalo da sedne i razgovara sa svojim saveznicima da traži garancije bezbjednosti. Koliko je to realno?
Srbija nije istupila iz sporazuma. I dalje je pravno obavezujuća i važeća u cjelini. Evropska unija je to rekla mnogo puta. A, takođe, sve obaveze Srbije prema Sporazumu već su ugrađene u Poglavlje 35 pregovora za članstvo Srbije u EU. Dakle, oni su i pravno obavezujući između Srbije i Evropske unije. Dakle, nema potrebe za alternativnim pristupima. Mislim da je francuski predsjednik Macron to vrlo jasno rekao juče u Beogradu. Put je popločan. A, put je Ohridski sporazum. On je rekao da je Srbiji mjesto u Evropi. Ali, kritikovao je i Kosovo. Mislim na dio koji se odnosi na dijalog. On je vrlo jasno stavio do znanja da u potpunosti podržava Ohridski sporazum. Francuska je odigrala veoma važnu i aktivnu ulogu. I, drugo, implementacija Ohridskog sporazuma nema alternative. Mislim da je to bilo vrlo jasno iz onoga što je rekao. A ostalo ću ostaviti drugima da komentarišu.
Novi američki izaslanik za Balkan Alexandar "Sasha" Kasanof učestvovaće na forumu Globsek. Hoćete li ga upoznati? Da li ste ga kontaktirali?
Naravno. Kontaktirali smo ga telefonom. Ali prvi put ćemo se sresti ovdje lično u Pragu, na Globsek forumu.
Očekuje se i dolazak nekih lidera Zapadnog Balkana. Hoćete li se sresti sa njima? Da li imate nešto u planu?
Uvijek se sastajem sa njima. Za mene je Globsek druga od tri takve konferencije koje se organizuju u ovom trenutku. Bio sam u Alpbahu. Sada sam na Globseku. Sljedeće nedjelje ću biti na Bledu. Na svakoj od ovih konferencija imao sam mnogo sastanaka sa balkanskim liderima, i to sam radio tokom godina. To je uvijek dobra prilika da se sretnemo i razgovaramo o aktuelnim temama.
Malo ćemo promjeniti temu. Kosovo je više puta govorilo da iza napada u Banjskoj stoji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako to komentarišete?
Bezbjednosne agencije su već dale svoje izjave i mogu samo da ponovim ono što su rekli. Očigledno je to bilo nešto veoma strašno i veoma opasno. I, mnogo se promjenilo u regionalnoj dinamici. Stav Evropske unije je da sve treba kako treba ispitati i da odgovorni odgovaraju.
Da li je Srbija učinila dovoljno da procesuira odgovorne za napad u Banjskoj?
Jasno je da se ne može reći da je dovoljno urađeno kada se odgovorni ljudi, počev od Milana Radoičića, koji je prihvatio odgovornost, još nisu suočili sa pravdom. Naravno, niko ne može reći da je dovoljno urađeno. Ponavljamo da on mora da odgovara za ono što je uradio.
Zašto EU još nije ukinula mjere protiv Kosova?
To je na zemljama članicama. Zemlje članice su donele odluku o uvođenju mera, a zemlje članice sada razgovaraju o tome šta da rade sa mjerama. Ovo nije stvar dijaloga. Dinamika zemalja članica je da mora postojati konsenzus 27 zemalja članica.
Razumijem, ali od nekih diplomata smo čuli da neke zemlje oklijevaju. Da li ste mogli da razgovarate sa ovim zemljama? Koje su njihove dileme?
Ja sam svoj stav vrlo jasno izneo javno. Odmah posle Banjske uputio sam javni poziv za ukidanje mjera protiv Kosova, kao gest podrške i solidarnosti u ovom teškom periodu. Mislim da smo propustili dobru priliku da ih uklonimo. Kasnije, kao što vidimo, postaje sve komplikovanije i teže. Međutim, to je na dnevnom redu Savjeta i zemlje članice nastavljaju da o tome raspravljaju.
Hoće li biti novog izaslanika EU za dijalog nakon što završite svoj mandat? Od nekoliko diplomata smo čuli da ova pozicija više neće postojati i da će se dijalogom baviti visoka predstavnica za spoljne poslove, što znači Kaja Kalas u narednom sazivu.
Narednih dana ću se sastati sa visokom predstavnicom i o svemu ćemo, naravno, detaljno razgovarati. Ali ne želim da prognoziram rezultat, ali mogu biti siguran da će biti izaslanika EU i da će tim nastaviti, jer je dokazano da je to važno, posebno za visokog predstavnika, jer visoki predstavnik ima mnogo posla. Balkanu i procesu normalizacije potreban je neko ko je fokusiran na to pitanje i da ga posmatra 24/7. To je upravo ono što mi radimo. Posao još nije završen i stoga se mora nastaviti. Smatram da treba da postoji izaslanik EU koji pomaže visokom predstavniku dok se ne implementira Ohridski sporazum. Ovo je vrlo jasan stav.
Izvor: Kosovo Online/RSE
"Ako mene pitate, problem je što dva društva (na Kosovu i u Srbiji) nisu spremna za normalizaciju", naglasio je Lajčak.
Bliži se kraj vašeg mandata specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije. Većina, uključujući i samu EU, kaže da je malo urađeno, a neki čak kažu da je dijalog propao, da je mrtav. Šta je pošlo po zlu?
Dijalog je ključan za Kosovo i Srbiju, ako su ozbiljni po pitanju svojih evropskih aspiracija, jer je Evropska unija vrlo jasno stavila do znanja da prije nego što se ozbiljno razmatraju za prijem u EU moraju da normalizuju odnose. Dakle, nema načina da se ovo zaobiđe. To je jedna stvar. Drugo, Evropska unija je posrednik u ovom procesu, ali proces je u vlasništvu dvije strane, Kosova i Srbije. Dajemo sve od sebe da im pomognemo da normalizuju odnose, ali moram da kažem da brzina procesa i ishod procesa ne zavise od Evropske unije, već od strana. Kada se osvrnem na svoj mandat, bilo je konkretnih rezultata, kao što su: priznavanje ličnih dokumenata, prepoznavanje registarskih tablica, veoma važan višemilionski energetski posao. Od početka ove godine imamo standardnu situaciju da su ljudi prijavljeni i plaćaju energiju, struju koju troše. Ali, naravno, najvažnije dostignuće je dogovor o putu ka normalizaciji koji je postignut i za koji je dogovor postignut prošle godine u Ohridu. Ovim sporazumom više nema potrebe za pregovorima, već za implementacijom. I, da, nažalost, implementacija nije ozbiljno počela. Neke stvari su urađene, ali naravno od prošlog marta u Ohridu sam očekivao da ćemo imati više uspjeha. Zašto se to ne dešava? Ne pitajte posrednika, pitajte strane.
Ali, naravno, oni moraju da urade svoj dio posla. A ako ne želite da uradite svoj dio posla, onda tražite izgovore. Međutim, ništa ne sprečava ni Kosovo ni Srbiju da urade ono na šta su se obavezali u Ohridu. I, jasno je napisano... ovaj dokument je javan.
Opet, ako mene pitate, problem je što oba društva nisu spremna za normalizaciju. Ne vidim nikakav pritisak iznutra, od političkih partija, od akademske zajednice, od civilnog društva, da se zahtjeva od lidera da napreduju ka normalizaciji. Naprotiv, kad god postoji dogovor, sve je više kritika da su napravljeni ustupci. Lideri se ne ohrabruju da napreduju ka normalizaciji. Zato moramo da radimo na promjeni načina razmišljanja. Ljudi treba da shvate da normalizacija znači kompromis. Normalizacija znači obostranu korist. Normalizacija znači da sporazum može biti predstavljen javnosti i parlamentima, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
Sve dok živite u iluziji da je ovo pobjeda za jednog a poraz za drugog, neće biti napretka. Ali ako nema napretka ka normalizaciji, neće biti napretka ka evropskim integracijama. Sve ostalo je iluzija i obmana.
Ali, rekli ste da obe strane nisu spremne i da nisu spremne za normalizaciju. Dakle, izgleda da znamo problem. Šta bi, dakle, trebalo da uradi novo rukovodstvo EU? Da li treba da mijenjaju taktiku, prioritete, pošto ste vi posrednik? Možete li učiniti više da ih ubedite?
Vidite, osnovni parametri se neće mijenjati. Osnovni parametri ovog procesa su dobro poznati. I naravno, to uključuje i činjenicu da srpska zajednica na Kosovu mora da bude u stanju da sačuva svoj identitet, da se osjeća bezbjedno i zaštićeno, da ima institucionalne odnose sa Srbijom u skladu sa evropskim standardima i u zakonskom okviru Kosova. Budimo jasni u vezi ovoga. A, zauzvrat, Srbija mora da ispuni sve elemente normalizacije odnosa. Dakle, ovo se ne može promjeniti. I opet, mislim da neće biti novog dogovora. Jer da je bilo bolje, neko bi ga ponudio. Na ovom poslu su radili najpametniji umovi. Ovaj sporazum u potpunosti podržavaju Sjedinjene Države, 27 zemalja članica Evropske unije, a posebno Njemačka, Francuska i Italija.
Dakle, opet je iluzija vjerovati da će sa novim visokim predstavnikom EU odjednom doći do novog procesa. Glavni parametri se neće promjeniti. I iz tog razloga, pacta sunt servanda – ono što je dogovoreno mora da se uradi – je osnovni princip. I što prije ovo shvatimo, to bolje.
Pomenuli ste da se, što se tiče kosovskih Srba, moraju poštovati njihova prava. Šta očekujete kao prioritet sa druge strane? Pomenuli ste i kompromise. Koja su dva najveća kompromisa koja svaka strana mora da napravi?
Vidite, sve je u dogovoru. To znači da se Srbija obavezuje da prizna simbole, dokumenta, institucije Kosova. Postoji dogovor o razmeni misija. Postoji dogovor da se ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Dakle, pročitajte ugovor i sve je tu.
I, kao što sam rekao, ništa ne sprečava stranke da urade svoj dio posla, osim što među njima postoji vrlo malo povjerenja. Nažalost, moj mandat je možda više bio posvećen kriznom upravljanju nego promovisanju normalizacije. Ali, važan element koji ću naglasiti, naravno, i za mog naslednika i za novog visokog predstavnika, jeste da ovaj proces mora biti jasno i direktno povezan sa evropskim integracijama. Jer u prošlosti, kada su stranke znale da će napredak ka normalizaciji doneti i značajan napredak na putu ka EU, ovo je bila veoma jaka motivacija.
Da li radite na novom sastanku na visokom nivou između Kosova i Srbije?
Trenutno pripremamo sljedeći sastanak na nivou glavnih pregovarača. I, uvijek smo spremni za to. Mora da postoji dnevni red, mora da postoji spremnost. Za sada, sljedeći korak je sastanak glavnih pregovarača.
Kako treba da se završi dijalog? Šta bi trebalo da bude konačni dogovor između dvije strane?
Da odgovorim na ovo pitanje, u svojoj sadašnjoj ulozi, mogu da koristim samo službeni jezik Evropske unije, da se dijalog mora završiti pravno obavezujućim sporazumom za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji bi ona riješila sva preostala pitanja i utrti put za evropsku budućnost.
Na početku uveliko govorilo da dijalog treba završiti obostranim priznavanjem. Ali, vremenom je to nekako bilo u sjenci. Da li dijalog treba da se završi međusobnim priznavanjem?
Stav Evropske unije se nije promjenio. I, takođe, Evropska unija kaže da je na dvije strane da odluče šta će biti kraj. Ne namećemo se, ne diktiramo. Ali, naravno, imamo svoja očekivanja. A, kada pomenem pravno obavezujući sporazum, i to mnogo govori. Ali, mi nismo tu i naravno da bi bila moja diplomatska greška da kažem kako ja vidim kraj procesa. Ovdje sam da pomognem stranama da postignu pravno obavezujuće sporazume za normalizaciju odnosa među njima.
Evropsku uniju i vas samog čelnici Kosova su optužili za nepravedan odnos prema Kosovu. Kako komentarišete ovo?
U ovom poslu sam dovoljno dugo da znam sve ove igre. Prije svega, lični napadi nisu evropski put. Mi to ne radimo u Evropi. Morate da vidite probleme. Drugo, ono što se traži od Kosova, prema Ohridskom sporazumu, je nešto što se Kosovo već obavezalo da će uraditi 2013. godine, pa čak i ratifikovano u parlamentu. Recite mi, dakle, kako tako nešto nije fer. Ako mislite da sve možete dobiti besplatno, onda, naravno, kada se od vas traži da uradite svoj dio, to može izgledati nepravedno. Ali u stvarnom životu, između odraslih, morate dati da biste dobili. Obe strane. Samo tako možete postići dogovor. A lični napadi neće pomoći jer oni zapravo diskredituju ljude koje napadaju.
Vidite li rizik od destabilizacije na Balkanu, ako se dijalog nastavi sadašnjim tempom i obe strane nastave da čine ono što smatrate jednostranim koracima?
Da. Jer, ili ćemo imati normalizaciju, koja bi donela stabilnost, ona bi ih otvorila i put regionalne saradnje, koji trenutno koči, ili ćemo nastaviti sa nekoordiniranim akcijama, sa hitnim akcijama, koje još uvijek nisu koordinirane, a mogu postati neprijateljske ili čak nasilne. I možda smo mnogo godina zaokupljeni ovim ponavljanjem, rekao bih, izbijanja destabilizirajućih situacija. To, naravno, onemogućava region da napreduje na evropskom putu. Dakle, normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije samo njihovo pitanje. To je čak i regionalno i evropsko pitanje.
Predsjednica Kosova Vjosa Osmani rekla je u intervjuu na engleskom za RSE da smatra da je Srbija već istupila iz Osnovnog sporazuma. Dakle, ako se od Kosova ponovo traži da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, ono bi trebalo da sedne i razgovara sa svojim saveznicima da traži garancije bezbjednosti. Koliko je to realno?
Srbija nije istupila iz sporazuma. I dalje je pravno obavezujuća i važeća u cjelini. Evropska unija je to rekla mnogo puta. A, takođe, sve obaveze Srbije prema Sporazumu već su ugrađene u Poglavlje 35 pregovora za članstvo Srbije u EU. Dakle, oni su i pravno obavezujući između Srbije i Evropske unije. Dakle, nema potrebe za alternativnim pristupima. Mislim da je francuski predsjednik Macron to vrlo jasno rekao juče u Beogradu. Put je popločan. A, put je Ohridski sporazum. On je rekao da je Srbiji mjesto u Evropi. Ali, kritikovao je i Kosovo. Mislim na dio koji se odnosi na dijalog. On je vrlo jasno stavio do znanja da u potpunosti podržava Ohridski sporazum. Francuska je odigrala veoma važnu i aktivnu ulogu. I, drugo, implementacija Ohridskog sporazuma nema alternative. Mislim da je to bilo vrlo jasno iz onoga što je rekao. A ostalo ću ostaviti drugima da komentarišu.
Novi američki izaslanik za Balkan Alexandar "Sasha" Kasanof učestvovaće na forumu Globsek. Hoćete li ga upoznati? Da li ste ga kontaktirali?
Naravno. Kontaktirali smo ga telefonom. Ali prvi put ćemo se sresti ovdje lično u Pragu, na Globsek forumu.
Očekuje se i dolazak nekih lidera Zapadnog Balkana. Hoćete li se sresti sa njima? Da li imate nešto u planu?
Uvijek se sastajem sa njima. Za mene je Globsek druga od tri takve konferencije koje se organizuju u ovom trenutku. Bio sam u Alpbahu. Sada sam na Globseku. Sljedeće nedjelje ću biti na Bledu. Na svakoj od ovih konferencija imao sam mnogo sastanaka sa balkanskim liderima, i to sam radio tokom godina. To je uvijek dobra prilika da se sretnemo i razgovaramo o aktuelnim temama.
Malo ćemo promjeniti temu. Kosovo je više puta govorilo da iza napada u Banjskoj stoji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako to komentarišete?
Bezbjednosne agencije su već dale svoje izjave i mogu samo da ponovim ono što su rekli. Očigledno je to bilo nešto veoma strašno i veoma opasno. I, mnogo se promjenilo u regionalnoj dinamici. Stav Evropske unije je da sve treba kako treba ispitati i da odgovorni odgovaraju.
Da li je Srbija učinila dovoljno da procesuira odgovorne za napad u Banjskoj?
Jasno je da se ne može reći da je dovoljno urađeno kada se odgovorni ljudi, počev od Milana Radoičića, koji je prihvatio odgovornost, još nisu suočili sa pravdom. Naravno, niko ne može reći da je dovoljno urađeno. Ponavljamo da on mora da odgovara za ono što je uradio.
Zašto EU još nije ukinula mjere protiv Kosova?
To je na zemljama članicama. Zemlje članice su donele odluku o uvođenju mera, a zemlje članice sada razgovaraju o tome šta da rade sa mjerama. Ovo nije stvar dijaloga. Dinamika zemalja članica je da mora postojati konsenzus 27 zemalja članica.
Razumijem, ali od nekih diplomata smo čuli da neke zemlje oklijevaju. Da li ste mogli da razgovarate sa ovim zemljama? Koje su njihove dileme?
Ja sam svoj stav vrlo jasno izneo javno. Odmah posle Banjske uputio sam javni poziv za ukidanje mjera protiv Kosova, kao gest podrške i solidarnosti u ovom teškom periodu. Mislim da smo propustili dobru priliku da ih uklonimo. Kasnije, kao što vidimo, postaje sve komplikovanije i teže. Međutim, to je na dnevnom redu Savjeta i zemlje članice nastavljaju da o tome raspravljaju.
Hoće li biti novog izaslanika EU za dijalog nakon što završite svoj mandat? Od nekoliko diplomata smo čuli da ova pozicija više neće postojati i da će se dijalogom baviti visoka predstavnica za spoljne poslove, što znači Kaja Kalas u narednom sazivu.
Narednih dana ću se sastati sa visokom predstavnicom i o svemu ćemo, naravno, detaljno razgovarati. Ali ne želim da prognoziram rezultat, ali mogu biti siguran da će biti izaslanika EU i da će tim nastaviti, jer je dokazano da je to važno, posebno za visokog predstavnika, jer visoki predstavnik ima mnogo posla. Balkanu i procesu normalizacije potreban je neko ko je fokusiran na to pitanje i da ga posmatra 24/7. To je upravo ono što mi radimo. Posao još nije završen i stoga se mora nastaviti. Smatram da treba da postoji izaslanik EU koji pomaže visokom predstavniku dok se ne implementira Ohridski sporazum. Ovo je vrlo jasan stav.
Izvor: Kosovo Online/RSE
