Ambasada Njemačke na Kosovu kritikovala je Strategije tranzicione pravde koju je nedavno usvojila vlada Kosova. Ova ambasada je saopštila da ovaj dokument ne obuhvata sve zajednice, već se fokusira samo na zločine počinjene nad Albancima, prenosi Dukađini.
Iako Strategija za tranzicionu pravdu na Kosovu pominje sveobuhvatan pristup usredsređen na žrtve, ovaj dokument se ne čini kao takav Ambasadi Njemačke na Kosovu.
U odgovoru Dukađiniju, ova ambasada je izrazila zabrinutost da princip sveobuhvatnog pristupa nije u potpunosti odražen u strategiji.
Oni su rekli da se ovaj dokument fokusira samo na žrtve iz albanske zajednice.
„Čestitamo Vladi Kosova što je odobrila prvu strategiju za tranzicionu pravdu. Ovo označava prvi korak ka rješavanju nepravdi iz prošlosti i posebno ratnih zločina, ovaj važan korak ka pomirenju – procesu koji ostaje nezavršen čak i 25 godina nakon sukoba na Kosovu. S obzirom na značaj ovog zadatka, očekivanja su velika. Međutim, iako ova strategija naglašava sveobuhvatan pristup i pristup usredsređen na žrtve, zabrinuti smo što ovaj princip nije u potpunosti odražen u strategiji. Pridružujemo se kritikama EU i civilnog društva da se strategija, ako se detaljno analizira, fokusira samo na žrtve iz redova albanske zajednice, što podriva širu uključenost koja bi bila neophodna, posebno u istorijskom kontekstu predstavljenom u strategiji. Sada je od suštinske važnosti da ovi principi ne ostanu samo aspirativni, već da se aktivno integrišu u sprovođenje strategije“, kažu u Ambasadi Njemačke na Kosovu.
Ambasade drugih zemalja, poput Švicarske, takođe su bile kritične prema ovoj strategiji, izražavajući zabrinutost da ovaj dokument daje prioritet zločinima samo protiv jedne etničke zajednice.
Još jedno pitanje koje je pokrenula njemačka ambasada na Kosovu je nedostatak mehanizma za obeštećenje žrtvama zločina, što su zatražila i specijalizovana vijeća u Hagu.
„Kritični aspekt ovoga je uspostavljanje mehanizma za obeštećenje žrtava, kako to traže Specijalizovane komore Kosova. Takav mehanizam je od vitalnog značaja za pristup istinski orijentisan na žrtve, posebno kada počinioci nemaju finansijska sredstva da ostvare kompenzaciju. Ova potreba postaje još očiglednija činjenicom da, uporedo sa tim, optuženi dobijaju značajnu pravnu pomoć od države Kosovo, bez obzira na finansijsku potrebu. Kosovski institut za pravosuđe i Udruženje invalida i civilnih žrtava rata, kao i Izvještaj EU o napretku za 2023. godinu, istakli su ovo pitanje, u kome se kaže da je ‘od suštinskog značaja da Kosovo reši ovu nejednakost u tretmanu’. Njemačko ministarstvo spoljnih poslova i njemački ambasador su više puta isticali ovu zabrinutost tokom razgovora sa Vladom Kosova. Ohrabrujemo Vladu Kosova da preduzme konkretne akcije za uspostavljanje ovog kompenzacionog mehanizma, čime značajno napreduje u zaštiti i očuvanju vladavine prava“, saopštila je njemačka ambasada na Kosovu.
Isto kažu i iz Kosovskog instituta za pravosuđe i dodaju da kosovske institucije treba odmah da reaguju po ovom pitanju.
„Trebalo bi da postoji politička volja vlade, da dobijemo komentare od međunarodnih partnera na osnovu stručnosti i iskustava u različitim zemljama, s druge strane, istina je da na Kosovu, nažalost, ne postoji mehanizam koji bi pružio finansijsku pomoć ili obeštećenje žrtvama u haškim slučajevima“, rekao je Ehat Miftaraj, direktor IKD-a.
Strategiju je Vlada usvojila na sjednici 13. juna ove godine. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na kritike njemačke ambasade, ali ni civilnog društva, piše Dukađini.
Izvor: Dukađini/Kosovoonline
U odgovoru Dukađiniju, ova ambasada je izrazila zabrinutost da princip sveobuhvatnog pristupa nije u potpunosti odražen u strategiji.
Oni su rekli da se ovaj dokument fokusira samo na žrtve iz albanske zajednice.
„Čestitamo Vladi Kosova što je odobrila prvu strategiju za tranzicionu pravdu. Ovo označava prvi korak ka rješavanju nepravdi iz prošlosti i posebno ratnih zločina, ovaj važan korak ka pomirenju – procesu koji ostaje nezavršen čak i 25 godina nakon sukoba na Kosovu. S obzirom na značaj ovog zadatka, očekivanja su velika. Međutim, iako ova strategija naglašava sveobuhvatan pristup i pristup usredsređen na žrtve, zabrinuti smo što ovaj princip nije u potpunosti odražen u strategiji. Pridružujemo se kritikama EU i civilnog društva da se strategija, ako se detaljno analizira, fokusira samo na žrtve iz redova albanske zajednice, što podriva širu uključenost koja bi bila neophodna, posebno u istorijskom kontekstu predstavljenom u strategiji. Sada je od suštinske važnosti da ovi principi ne ostanu samo aspirativni, već da se aktivno integrišu u sprovođenje strategije“, kažu u Ambasadi Njemačke na Kosovu.
Ambasade drugih zemalja, poput Švicarske, takođe su bile kritične prema ovoj strategiji, izražavajući zabrinutost da ovaj dokument daje prioritet zločinima samo protiv jedne etničke zajednice.
Još jedno pitanje koje je pokrenula njemačka ambasada na Kosovu je nedostatak mehanizma za obeštećenje žrtvama zločina, što su zatražila i specijalizovana vijeća u Hagu.
„Kritični aspekt ovoga je uspostavljanje mehanizma za obeštećenje žrtava, kako to traže Specijalizovane komore Kosova. Takav mehanizam je od vitalnog značaja za pristup istinski orijentisan na žrtve, posebno kada počinioci nemaju finansijska sredstva da ostvare kompenzaciju. Ova potreba postaje još očiglednija činjenicom da, uporedo sa tim, optuženi dobijaju značajnu pravnu pomoć od države Kosovo, bez obzira na finansijsku potrebu. Kosovski institut za pravosuđe i Udruženje invalida i civilnih žrtava rata, kao i Izvještaj EU o napretku za 2023. godinu, istakli su ovo pitanje, u kome se kaže da je ‘od suštinskog značaja da Kosovo reši ovu nejednakost u tretmanu’. Njemačko ministarstvo spoljnih poslova i njemački ambasador su više puta isticali ovu zabrinutost tokom razgovora sa Vladom Kosova. Ohrabrujemo Vladu Kosova da preduzme konkretne akcije za uspostavljanje ovog kompenzacionog mehanizma, čime značajno napreduje u zaštiti i očuvanju vladavine prava“, saopštila je njemačka ambasada na Kosovu.
Isto kažu i iz Kosovskog instituta za pravosuđe i dodaju da kosovske institucije treba odmah da reaguju po ovom pitanju.
„Trebalo bi da postoji politička volja vlade, da dobijemo komentare od međunarodnih partnera na osnovu stručnosti i iskustava u različitim zemljama, s druge strane, istina je da na Kosovu, nažalost, ne postoji mehanizam koji bi pružio finansijsku pomoć ili obeštećenje žrtvama u haškim slučajevima“, rekao je Ehat Miftaraj, direktor IKD-a.
Strategiju je Vlada usvojila na sjednici 13. juna ove godine. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na kritike njemačke ambasade, ali ni civilnog društva, piše Dukađini.
Izvor: Dukađini/Kosovoonline
