Vlada Kosova je u procesu izrade Zakona o kritičnoj infrastrukturi u devet oblasti koji će obuhvatiti procjenu od prirodnih nepogoda, ali i pretnji terorizmom ili napadom neke druge države, prenosi Koha.
„Državna procjena rizika uzima u obzir relevantne prirodne i izazvane rizike, uključujući međusektorske ili prekogranične rizike, nesreće, prirodne katastrofe, vanredne situacije po javno zdravlje i hibridne pretnje ili druge neprijateljske prijetnje, kao i rizike od terorizma“, piše u članu 8 nacrta novog zakona.
Član 6 definiše identifikaciju kritičnih entiteta.
„Nadležni organ vodi proces identifikacije kritičnih nacionalnih subjekata, uz konsultacije i saradnju sa bezbjednosnim institucijama, institucijama nadležnim za relevantne sektore, javnim i privatnim vlasnicima i operaterima”.
Takođe, u nastavku ovog člana se dodaje na osnovu čega se identifikuju “kritični subjekti”.
“Nacionalni kritični subjekti se identifikuju na osnovu potpune analize rizika zasnovane na stvarnim pretnjama i rizicima, koja daje detalje o uticajima koje kvar ili uništenje kritične infrastrukture može imati na vitalne funkcije društva, ekonomske aktivnosti, zdravlje i javnu bezbjednost ili životnu sredinu“, piše u nacrtu zakona.
Članom 5 Nacrta zakona definisano je devet sektora nacionalne kritične infrastrukture.
To su: energetika, saobraćaj, bankarski sistem, tržišna infrastruktura, zdravstvo, voda za piće i otpadne vode, digitalna infrastruktura, javna uprava, kao i proizvodnja, prerada i distribucija hrane.
Vlada je ostavila i mogućnost da se nakon prijedloga nadležnog organa, odlukom definišu i drugi sektori nacionalne kritične infrastrukture.
„Državne procjene rizika će se koristiti u cilju identifikacije kritičnih subjekata u skladu sa članom 6 ovog zakona i pomoći tim kritičnim subjektima da preduzmu mjere u skladu sa Poglavljem III ovog zakona. Obaveze za razmjenu informacija sa drugim državama ne obuhvataju davanje informacija čije bi objavljivanje bilo suprotno interesima nacionalne bezbjednosti, javne bezbjednosti ili odbrane Republike Kosovo“, piše u nacrtu zakona.
Član 16 se odnosi na verifikaciju bezbjednosti koju može zahtjevati kritični entitet.
„Nadležni organ može zahtjevati od kritičnog subjekta, u opravdanim slučajevima i uzimajući u obzir državnu procjenu rizika, da podnese zahtjev za bezbjednosnu verifikaciju za osoblje koje: ima značajnu ulogu u ili u korist kritičnog subjekta, posebno u vezi sa sa stabilnošću kritičnog entiteta; je ovlašćen da ima direktan ili udaljeni pristup svojim prostorijama, informacionim ili kontrolnim sistemima, uključujući i u vezi sa bezbjednošću kritičnog subjekta“, piše u nacrtu zakona.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je glavni organ za izradu i nadzor nad sprovođenjem zakona i politika za identifikaciju i zaštitu kritične infrastrukture.
Novi nacrt zakona ne sadrži poseban član starog zakona koji govori o javno-privatnoj saradnji, u razmjeni kritičnih infrastrukturnih informacija.
Takođe je uklonjen član koji se odnosi na evropsku kritičnu infrastrukturu, klasifikaciju koja se odnosi na bilo koju evropsku zemlju čiji bi prekid ili uništenje imalo značajan uticaj na najmanje dvije druge evropske zemlje. Takođe neće postojati službenik za vezu bezbjednosti, koji trenutno funkcioniše kao kontaktna tačka za bezbjednosna pitanja između vlasnika/operatera Evropske kritične infrastrukture (ECI) i policije.
Izvor: Kosovo Onlne/Koha
Član 6 definiše identifikaciju kritičnih entiteta.
„Nadležni organ vodi proces identifikacije kritičnih nacionalnih subjekata, uz konsultacije i saradnju sa bezbjednosnim institucijama, institucijama nadležnim za relevantne sektore, javnim i privatnim vlasnicima i operaterima”.
Takođe, u nastavku ovog člana se dodaje na osnovu čega se identifikuju “kritični subjekti”.
“Nacionalni kritični subjekti se identifikuju na osnovu potpune analize rizika zasnovane na stvarnim pretnjama i rizicima, koja daje detalje o uticajima koje kvar ili uništenje kritične infrastrukture može imati na vitalne funkcije društva, ekonomske aktivnosti, zdravlje i javnu bezbjednost ili životnu sredinu“, piše u nacrtu zakona.
Članom 5 Nacrta zakona definisano je devet sektora nacionalne kritične infrastrukture.
To su: energetika, saobraćaj, bankarski sistem, tržišna infrastruktura, zdravstvo, voda za piće i otpadne vode, digitalna infrastruktura, javna uprava, kao i proizvodnja, prerada i distribucija hrane.
Vlada je ostavila i mogućnost da se nakon prijedloga nadležnog organa, odlukom definišu i drugi sektori nacionalne kritične infrastrukture.
„Državne procjene rizika će se koristiti u cilju identifikacije kritičnih subjekata u skladu sa članom 6 ovog zakona i pomoći tim kritičnim subjektima da preduzmu mjere u skladu sa Poglavljem III ovog zakona. Obaveze za razmjenu informacija sa drugim državama ne obuhvataju davanje informacija čije bi objavljivanje bilo suprotno interesima nacionalne bezbjednosti, javne bezbjednosti ili odbrane Republike Kosovo“, piše u nacrtu zakona.
Član 16 se odnosi na verifikaciju bezbjednosti koju može zahtjevati kritični entitet.
„Nadležni organ može zahtjevati od kritičnog subjekta, u opravdanim slučajevima i uzimajući u obzir državnu procjenu rizika, da podnese zahtjev za bezbjednosnu verifikaciju za osoblje koje: ima značajnu ulogu u ili u korist kritičnog subjekta, posebno u vezi sa sa stabilnošću kritičnog entiteta; je ovlašćen da ima direktan ili udaljeni pristup svojim prostorijama, informacionim ili kontrolnim sistemima, uključujući i u vezi sa bezbjednošću kritičnog subjekta“, piše u nacrtu zakona.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je glavni organ za izradu i nadzor nad sprovođenjem zakona i politika za identifikaciju i zaštitu kritične infrastrukture.
Novi nacrt zakona ne sadrži poseban član starog zakona koji govori o javno-privatnoj saradnji, u razmjeni kritičnih infrastrukturnih informacija.
Takođe je uklonjen član koji se odnosi na evropsku kritičnu infrastrukturu, klasifikaciju koja se odnosi na bilo koju evropsku zemlju čiji bi prekid ili uništenje imalo značajan uticaj na najmanje dvije druge evropske zemlje. Takođe neće postojati službenik za vezu bezbjednosti, koji trenutno funkcioniše kao kontaktna tačka za bezbjednosna pitanja između vlasnika/operatera Evropske kritične infrastrukture (ECI) i policije.
Izvor: Kosovo Onlne/Koha
