Politički analitičari smatraju da de fakto priznanje ne znači zvanično, već privremeno priznanje Kosovo od strane Srbije, i predstavlja prelaznu fazu, prenela je Ekonomija onlajn.
Stručnjak za međunarodne odnose Dritero Arifi, objašnjava da se izraz "de fakto" koristi da pokaže da je država, vlada ili etnička pripadnost funkcionalna i postoji u stvarnosti, ali da Kosovo nije zvanično priznato od strane Srbije.
"Priznanje de fakto, je efektivno priznanje trenutne situacije na terenu, gdje nema potrebe za formalnom deklaracijom od strane Srbije. EU i SAD to vide kao preliminarnu fazu ka de jure priznanju, jer je samo to priznanje zvanično i pravno priznanje jedne zemlje", pojasnio je Arifi.
Dodaje da za obe strane de fakto priznanje ne predstavlja zakonsku obavezu.
"Na neki način, čak i sam Zapad bježi od te obaveze, pravno obavezujućeg sporazuma, koji se eksplicitno odnosi na de jure priznanje Kosova. Mislim da samo gubimo veoma dragoceno vrijeme za Kosovo, ali ne i za Srbiju. Svo ovo gubljenje vremena odraziće se na štetu razvoja Kosova", rekao je Arifi.
Analitičar Arbnor Sadiku kaže da se de fakto priznanje smatra prvim korakom i znači da država ima dovoljnu kontrolu nad određenom teritorijom.
"Na osnovu zakona, pod de fakto priznanjem se misli na to da je država uspostavila normalne diplomatske odnose sa vladom nove države. To se radi u formi da u ovom slučaju Srbija daje izjavu da je Kosovo efektivno i da postoji u praksi, ali ne i pravno. Međutim, Kosovo ne priznaje de jure sve dok njegovu nezavisnost ne prihvate Rusija, Kina i njihovi saveznici, što znači da prihvata legalnost nezavisnosti Kosova, ali ne i njen međunarodni legitimitet, pa je Srbija zaista priznaje, ali ne nominalno, dok Kosovo ne bude primljeno u UN", rekao je Sadiku.
Sadiku je rekao da bi de fakto priznanje bilo nešto novo.
"U slučaju Kosova, uslov za de fakto priznanje je implementacija Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, od Srbije, a pod de jure priznanjem mislimo na pravno priznanje suverene države Kosovo od strane Srbije i njen prijem u UN, sa punim pravima kao i sve njene države članice", rekao je Sadiku.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
"Priznanje de fakto, je efektivno priznanje trenutne situacije na terenu, gdje nema potrebe za formalnom deklaracijom od strane Srbije. EU i SAD to vide kao preliminarnu fazu ka de jure priznanju, jer je samo to priznanje zvanično i pravno priznanje jedne zemlje", pojasnio je Arifi.
Dodaje da za obe strane de fakto priznanje ne predstavlja zakonsku obavezu.
"Na neki način, čak i sam Zapad bježi od te obaveze, pravno obavezujućeg sporazuma, koji se eksplicitno odnosi na de jure priznanje Kosova. Mislim da samo gubimo veoma dragoceno vrijeme za Kosovo, ali ne i za Srbiju. Svo ovo gubljenje vremena odraziće se na štetu razvoja Kosova", rekao je Arifi.
Analitičar Arbnor Sadiku kaže da se de fakto priznanje smatra prvim korakom i znači da država ima dovoljnu kontrolu nad određenom teritorijom.
"Na osnovu zakona, pod de fakto priznanjem se misli na to da je država uspostavila normalne diplomatske odnose sa vladom nove države. To se radi u formi da u ovom slučaju Srbija daje izjavu da je Kosovo efektivno i da postoji u praksi, ali ne i pravno. Međutim, Kosovo ne priznaje de jure sve dok njegovu nezavisnost ne prihvate Rusija, Kina i njihovi saveznici, što znači da prihvata legalnost nezavisnosti Kosova, ali ne i njen međunarodni legitimitet, pa je Srbija zaista priznaje, ali ne nominalno, dok Kosovo ne bude primljeno u UN", rekao je Sadiku.
Sadiku je rekao da bi de fakto priznanje bilo nešto novo.
"U slučaju Kosova, uslov za de fakto priznanje je implementacija Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, od Srbije, a pod de jure priznanjem mislimo na pravno priznanje suverene države Kosovo od strane Srbije i njen prijem u UN, sa punim pravima kao i sve njene države članice", rekao je Sadiku.
Izvor: Kosovo Online/Ekonomia Online
