Sve veći trgovinski deficit i dalje negativno utiče na slabu ekonomiju Kosova, ali eksperti kažu da najbolji lijek za to - porast izvoza - još uvijek nije na vidiku. Da bi se to ostvarilo, kažu oni, potrebna je dugoročna posvećenost.
„U drugim zemljama u tranziciji izvoz je zavisio od investicija i bio je povezan sa njima. Strane investitore prije svega privlače one oblasti koje uključuju izvoz. Stoga bi Kosovo trebalo da liberalizuje i poveća transparentnost i zakonitost u potencijalnim sektorima, kao što su rudarstvo, telekomunikacije i turizam“, izjavio je predsjednik Američke trgovinske komore na Kosovu Lekë Musa.
On tvrdi da je deficit rezultat nemogućnosti Kosova da se nadmeće u tom sektoru, kao i napravljenih grešaka. Musa je skeptičan oko toga da vladine subvencije mogu da donesu rezultate.
„Trgovinski deficit je direktna posljedica nedostatka industrijske osnove na Kosovu. Rješavanje tog problema definitivno ne bi trebalo da (nosi sa sobom) protekcionističke mjere, jer su one uglavnom kratkoročne po prirodi i ne donose rezultate“, rekao je Musa.
Podaci statističkog biroa pokazuju da je zemlja izvezla samo 13 odsto u odnosu na ono što je uvezla 2010. godine. Deficit je samo u decembru premašio 183 miliona eura.
„Prema ključnim izvoznim grupama, 66 odsto su osnovni metali i vezani artikli, a 14,4 odsto su mineralni proizvodi“, rekao je šef Odjeljenja za izvoz u Statističkom birou Kosova Ismail Sahiti.
On je dodao da Kosovo uglavnom uvozi iz Srbije, Makedonije, Turske, Njemačke i Kine, a većinom izvozi u Italiju, Albaniju, Srbiju i Makedoniju.
Podaci Kosovske carine potvrđuju taj disparitet. „Kosovski izvoz robe iznosio je skoro 300 miliona eura, a uvoz strane robe bio je oko 2 milijarde eura“, rekao je portparol carine Adriatik Stavileci.
Ekonomisti kažu da visoke stope deficita u velikoj mjeri podrivaju lokalnu ekonomiju, što čini i izvoz gotovine, koji smanjuje likvidnost lokalne ekonomije i slabi proces ekonomskog razvoja.
Povoljan balans između izvoza i uvoza je stoga jedna od ključnih komponenti ekonomskog razvoja, kažu oni.
Dok se stimulisanje stranih investicija i domaće proizvodnje posmatraju kao dvije alternative za smanjenje trgovinskog deficita, nepostojanje trgovinskog sporazuma sa EU ometa potencijalni rast izvoza u Uniju.
„Trgovinski sporazum sa EU donio je Kosovu preferencijalne trgovinske mjere, što znači da su kosovski izvoznici izuzeti iz carinskih dažbina u slučaju izvoza njihovih proizvoda na tržište EU“, rekao je zvaničnik ministarstva trgovine i industrije Flamur Keça.
Preferencijalne trgovinske mjere koje je sprovodila EU istekle su 31. decembra 2010. godine.
Uprkos toj prepreci, Berat Rukiçi iz Privredne komore Kosova insistira da ne postoji alternativa razvoju ekonomske politike povećanja izvoza.
„Trebalo bi na sve načine da težimo smanjenju trgovinskog deficita. Jedan od glavnih ciljeva ekonomske politike treba da bude smanjenje trgovinskog deficita i balansiranje uvoza robe, a posebno osnovne robe“, rekao je on.
