Na osnovu studije o doznakama koju je sproveo program Ujedinjenih nacija za razvoj na Kosovu, petina kosovskih domaćinstava prima doznake i one čine 40 posto ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva primaoca.
Studija, koja je urađena u saradnji sa USAID-om, MMF-om, Centralnom bankom Kosova i Ministarstvom za ekonomiju i finansije Kosova, ocenjuje da doznake utiču na nezaposlenost, pristup zdravtsvenim uslugama i pristup obrazovanju.
Doznake koje već godinama stižu na Kosovo igraju važnu ulogu u kosovskim domaćinstvima, koja bi teško opstala da ih ne primaju. Tokom istraživanja, anketirano je ukupno 4.000 domaćinstava, od kojih 600 srpskih.
Na osnovu studije, ukupna vrednost doznaka primljenih 2009. godine bila je 422,7 miliona eura, što čini 11 posto BDP-a za tu godinu.
Studija ističe da 19,6 posto, odnosno petina od kosovskih domaćinstava, prima doznake iz inostranstva, uglavnom iz Nemačke i Švajcarske, te da 16.3 posto domaćinstava na Kosovu imaju planove da migriraju u ovim zemljama u bliskoj budućnosti.
Osnat Lubrani, glavni predstavnik UNDP-a na Kosovu je tokom predstavljanja studije rekla da doznake čine 40 posto u ukupnom mesečnom prihodu domaćinstava, što znači da su one od važne uloge u smanjenju siromaštva.
“Utvrđeno je da se doznake u domaćinstvima troše uglavnom na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, što je naročito slučaj u ruralnim mestima. Rezultati takođe pokazuju da se skoro polovina doznaka koristi na potrošnji, a da je oko 40 posto utrošeno na stanovanje, kao i na ljudske i poslovne investicije”, kazala je Lubrani.
Dijasopra odigrala ključnu ulogu u stabilnosti
Inače, oko 400,000 stanovnika Kosova živi u inostranstvu i većina njih imaju pravni status u zemlji prebivališta a razlozi koji su motivisali migraciju su u većini slučajeva političke i ekonomske prirode.
Azza El-Abd, zamenik direktora USAID misije na Kosovu, kazala je da je kosovska dijaspora odigrala ključnu ulogu u pružanju podrške za stabilnost zemlje, te da se ona treba ohrabriti da donese svoje veštine i znanja u ojačavanju kosovskih institucija.
“Izazov pred nama je da pomognemo u tome da se prihodi doznaka ne koriste za osnovnu potrošnju već da se one koriste za investicije i biznise koji bi stvorili nova radna mesta. Dijaspora predstavlja važnu snagu za razvoj, a izazov za kosovsko rukovodstvo je da pronađe načine da mobiliše intelektualne i finansijske aktive ovih građana”, kazala je El-Abd.
U studiji se takođe ističe da domaćinstva koja primaju doznake imaju u proseku jednog člana više, te da je udeo onih koji primaju doznake viši u ruralnim mestima nego u urbanim.
“Uloga doznaka u ekonomiji Kosova bila je od suštinskog značaja tokom istorije, a naročito u proteklih deset godina kada su one, zajedno pomoć donatora, značajno doprinele u poboljšavanju ekonomskog razvoja”, kazao je Shala.
Studija je utvrdila je da su prosečna mesečna primanja domaćinstava na Kosovu 442 eura, te da, isključujući prihode od doznaka, domaćinstva koja primaju doznake zarađuju manje od onih koji ne primaju.
Sa druge strane, građani Prištine smatraju da su doznake ove godine u padu. Sejdi Llapi, kome je sin u Engleskoj, kaže da mu od njega pristiže novac s vremena na vreme, a uglavnom ga koristi za zdravstvene tretmane.
“Sin mi je u Engleskoj već devet godina. Radi u izgradnji. Kaže da je standard i tamo opao, ali mi pomaže, šalje mi mesečno po 100 eura, koje uglavnom trošim na lekove i garderobu”, kaže Llapi.
Radio Slobodna Evropa
