Većina predstavnika država u Savjetu bezbjednosti UN ocjenila je da je na Kosovu u prethodna tri mjeseca ostvaren napredak i pozdravila dobru organizaciju lokalnih izbora 15. novembra, ali i pozvala Prištinu da dalje radi na unapredjenju prava manjina i povratku izbjeglica.
U raspravi posle predstavljanja redovnog tromesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, predstavnica SAD u UN Rozmari Dikarlo naglasila je da je u poslednje dve godine Kosovo priznalo 65 država i čestitala kosovskim vlastima na dobroj organizaciji lokalnih izbora. Ona je kazala da raduje učešće Srba na tim izborima i izrazila nadu da će oni to činiti i na svim budućim izborima na Kosovu.
Dikarlo je podsetila da je Kosovo nedavno završilo proces demarkacije granice sa Makedonijom, da je Priština aktivno pomagala stanovništvo Albanije koje je ugroženo poplavama i dodala da je Crna Gora najavila da će uskoro uspostaviti diplomatsku misiju u Prištini.
"Nezavisnost Kosova je nopovratna i Kosovo nastavlja svoj put ka EU i drugim organizacijama i mi ćemo nastaviti to da podržavamo", rekla je Dikarlo.
Govoreći o situaciji na severu Kosova, Dikarlo je rekla da "nelegalne institucije sa severa Kosova, koje datiraju još od 1999. godine, i dalje predstavljaju pretnju po bezbednost".
KOSOVO IDE KA EVROPSKOJ BUDUĆNOSTI
Ambasador Francuske u UN Žerar Aro istako je značaj misija UNMIK i Euleks na Kosovu i pohvalio podatke koji pokazuju smanjenje medjuetničkih sukoba.
"Verujemo da su lokalni izbori (održani 15. novembra) pokazali da je postignut napredak i da se Kosovo takodje kreće ka evropskoj budućnosti, kao i da će kosovske vlasti nastojati da unaprede sigurnost celom Balkanu", rekao je Aro.
Britanski ambasador Mark Lual Grant kazao je da je u prethodnom periodu ostvaren značajan napredak i da je saradnja sa Euleksom korisna za sve zajednice na Kosovu. On je dodao da se pitanje snadbevanja strujom severa Kosova nepotrebno politizuje i apelovao na konstruktivan pristup svih strana.
Kineski i ruski ambasadori izneli su drugačije mišljenje u Savetu bezbednosti UN, navodeći da na Kosovu i dalje postoje veliki problemi koji nisu rešeni.
Predstavnik Rusije Vitalij Čurkin kazao je da pozicija njegove zemlje prema Kosovu ostaje nepromenjena i pozvao UNMIK i Euleks da vode računa da u svom radu moraju biti statusno neutralni i dodao da bi dalja destabilizacija ionako nestabilne situacije bila pogubna za region.
"Slažemo se s upozorenjem predsednika (Srbije) Tadića da je plan o takozvanom konačnom rešenju za sever Kosova neprihvatljiv", rekao je ruski predstavnik i dodao da se Rusija protivi daljoj destabilizaciji prilika.
On je izrazio nezadovoljstvo zaštitom srpskog kulturnog nasledja na Kosovu, kao i slabim povratkom izbeglih i vraćanjem njihove imovine.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je u izveštaju o situaciji na Kosovu pozvao Srbiju i Kosovo da pronađu način da ostave po strani razmatranje statusa i da se posvete nastavku regionalne saradnje.
Iako zadovoljan što su tenzije između kosovskih Albanaca i Srba u Brđanima, opštini na severu Kosova, značajno smanjene, Ban Ki Mun je ukazao da je situacija na severnom Kosovu i dalje krhka.
"Posebno, međuetnički incidenti i dalje se dešavaju u severnoj Kosovskoj Mitrovici, što izaziva zabrinutost", ukazao je generalni sekretar UN. Prema njegovim navodima, UNMIK je nastavio da podržava manjinske zajednice, da ohrabruje pomirenje i olakšava dijalog i regionalnu saradnju", naveo je on.
TADIĆ: PLAN ZA SEVER OPASNA PROVOKACIJA
Predsednik Srbije Boris Tadić u govoru pred Savetom bezbednosti je ocenio kako je plan za severno Kosovo opasna provokacija koja ugrožava ionako krhku stabilnost Kosova.
"Taj plan koji je predložila takozvana Medjunarodna civilna kancelarija previdja više koordinisanih politika i akcija čiji je cilj da se srpska većina na severu Kosova primora da prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost", upozorio je Tadić.
"Govoreći o 'legitimnim srpskim institucijama na severu Kosova' kao 'paralelnim', predstavnici Euleksa ne poštuju eksplicitan status neutralnosti njihovog mandata i krše Rezoluciju 1244", rekao je Tadić.
"Istinske paralelne institucije koje deluju na Kosovu, jesu one koje su stvorene na osnovu jednostranog proglašenja nezavisnosti. Njihovo postojanje je kršenje Rezolucije 1244", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je ponovio da Srbija neće nikada ni pod kojim uslovima, implicitno ili eksplicitno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
“Kosovo može i treba da učestvuje u multilateralnim i regionalnim forumima u prisustvu zvaničnika UNMIK-a, ali kao "UNMIK-Kosovo", naveo je predsednik Srbije.
Izrazio je razočaranje što se u izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna ne pominje da su nedavni izbori na Kosovu bili potpuno nelegitimni pošto nisu održani u skladu sa Rezolucijom 1244, jer ih nije raspisao šef UNMIK-a, OEBS ih nije nadlgedao, a UN ih nisu potvrdile.
On je takodje ukazao da se u izveštaju Ban Ki Muna ne pominje važno pitanje olakšavanja ulaska i transporta srpskih zvaničnika na Kosovu, uz podsećanje da je ministar za Kosovo Goran Bogdanović nedavno sprečen da obidje srpsku enklavu Štrpce.
HISENI: POGLAVLJE PREGOVORA JE ZAVRŠENO
Repicirajući predsedniku Srbije Borisu Tadiću posle razmatranja izveštaja o Kosovu u raspravi pred Savetom bezbednosti UN, ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da Beograd treba što pre da prihvati realnost da je Kosvo nezavisna država i da radi opšteg interesa počne da saradjuje s Prištinom u rešavanju svih spornih pitanja.
Hiseni je podsetio da su pregovori Bograda i Prištine o statusu trajali dve i po godine i naglasio da je to poglavlje završeno.
On je podvukao da na Kosovu postoji samo jedna leglana vlast i da samo postupci Srbije, poput imenovanja sudija na Kosovu, mogu da destabilizuju region.
SAVET BEZBEDNOSTI NIJE MESTO ZA PRIČU O MESIĆU
Interesantno je da je Tadić na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, mimo te rasprave imao osvrt i na, kako je rekao, "opasnu i provokativnu" izjavu Stjepana Mesića o mogućnosti hrvatskog vojnog angažmana u BiH u slučaju raspisivanja referenduma o odvajanju Repblike Srpske od BiH.
"Nema opravdanja za upotrebu sile u BiH, niti u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu. Mi kategorički osudjujemo takve provokacije i očekujemo od svih odgovornih država da to isto učine", rekao je Tadić na sednici Saveta bezbednosti posle glavne rasprave o Kosovu.
Analitičari pak, smatraju da sednica Saveta bezbednosti o Kosovu nije mesto gde Tadić treba da govori o Mesićevim izjavama. Tako da je Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose mišljenja da je Tadić to trebalo da zaboravi:
“Izjave Stipe Mesića imaju odgovarajuće značenje i odgovarajući uticaj na na srpsko – hrvatske odnose ali samo krajnje, krajnje posredno imaju neke veze sa Prištinom utoliko što je Mesić posetio Prištinu. Bojim se da nema Tadić čime da se pohvali kada je u pitanju regionalna saradnja i zbog zatezanja odnosa sa BIH oko ambsadora, i sa Crnom Gorom, pa sada i Hrvatskom zbog Mesića.”
