Vlada u Prištini odlučna je da istraje i u potpunosti sprovede recipročne mjere prema Srbiji zbog nepriznavanja carinskog pečata Kosova. A kako na sve to gledaju prodavci i potrošači na Kosovu?
Na takozvanoj ”Šip-šop pijaci“, najvećoj u prizrenskom regionu, odakle se na veliko snabdjevaju vlasnici marketa i manjih prodavnica, dosta magacina je zatvoreno. Da li zbog početka Ramazana, ili nečeg drugog, niko ne zna ili neće da kaže.
Oni koji su tu, različito govore o recipročnim mjerama prema Srbiji. Zajedničko im je da robe još ima, ali se koriste rezerve. Cijene još nisu povećane, ili bar ne osjetno, ali se ne zna dokle će tako biti, ako se nešto uskoro ne promjeni.
”Mnogi će ostati bez posla“
“Brašno, koncentrat i drugu stočnu hranu, šećer i veštačko đubrivo, do nedavno smo uvozili iz Srbije. Trenutno koristimo rezerve i, ako se ovako nastavi, ostaćemo bez posla i ja i još sedmorica braće sa familijama. Shvatam ja patriotske razloge, ali se od nečega mora živjeti“, kaže jedan Albanac, uz molbu da mu ne spominjemo ime.
Na dvadesetak metara od njega, vlasnik drugog magacina, reče da se zove Bekim i takođe prodaje brašno, tvrdi da nema problema. Kaže da ima još malo brašna iz Srbije, ali je, dodaje, već obezbjedio alternativne dobavljače:
“Pšenica koja nam stiže iz Francuske je boljeg kvaliteta nego ona iz Srbije. Od toga se u našim silosima proizvodi veoma kvalitetno brašno. Sve je, dakle, manje potrebe za brašnom iz Srbije. I potrošači se polako navikavaju na nove proizvođače, računajući tu i one iz Bugarske, Makedonije i Albanije.“
Makedonski proizvodi zamjenjuju srpske
Shqipon Kastrati je skoro 30 godina uvozio građevinski materijal iz Vojvodine, ali će ubuduće, kaže, to činiti iz Makedonije: “Do sada smo crijep uvozili iz Kanjiže. Blokada međutim čini svoje i skoro da nemam ništa na lageru. Građevinska sezona je u punom jeku i zato smo već stupili u kontakt sa proizvođačima u Makedoniji i već smo dobili prvi kontingent blokova i crijepa.“
U megamarketima, bar na prvi pogled, ima dosta robe. Istina znatno je više kosovskih proizvoda, ali menadžeri “nisu tu“ pa nema ko da govori na ovu temu. A šta na sve to kažu potrošači?
“Sada smo više orijentisani na domaće proizvode, ali cijene polako rastu što ne valja za nas građane. Dok je bilo robe iz Srbije, bilo je veće ponude i konkurencije, a samim tim i nižih cena. Sada nema konkurencije pa cijene rastu.“
“Ne, apsolutno mi ništa ne nedostaje iz Srbije. Čujem po prodavnicama da nedostaju neki artikli, ali ovde nam je blizu Albanija i Makedonija pa ćemo do njih, za naše pare, veoma brzo stići.“
Autor: Refki Alija, DW
