Prvi put nakon nekoliko posljednjih godina premijer Hashim Thaçi nije označio početak žetve u prizrenskoj opštini a time i na cijelom Kosovu. Prinosi su veći nego lane i kreću se od 4 do 6 hilhada kilograma po hektaru. Za kombajnere obezbjeđene subvencije za naftu.
Iako je počela desetak dana kasnije, žetva strnih žita, najviše pšenice, dobro napreduje u prizrenskoj opštini. Do sada je požnjeveno oko 40 odsto od oko 4 hiljada hektara koliko je jesenas bilo zasejano pod pšenicom. Poljoprivredni stručnjaci u opštinskom direktorijatu su optimisti što se ovogodišnje žetve tiče. Očekuju dobar kvalitet ali i više prinose nego lane.
“Nemamo problema, formirali smo štab koji prati žetvu i do sada smo zadovoljni kako procedurom ali i dobijenim prinosima”, kaže Jakup Kastrati iz opštinskog direktorijata za poljoprivredu i dodaje.
“Od oko četiri hiljade hektara, koliko je bilo zasejano, požnjeveno je oko 40 odsto površina ili 1700 hektara a prinosi su kao što smo i očekivali, oko 4 hiljade kilograma po hektaru. Kvalitet pšenice je dobar“.
“Kombajneri u cijelosti poštuju odluku minisatsrtva za poljoprivredu i naplaćuju jedan euro po aru odnosno sto eura po hektaru požnjevene površine. Kombajneri će imati subvencije za naftu. Dakle svi kombajneri koji učestvuju u žetvi dobiže oko hiljadu litara nafte po kombajnu i platiće za to 30 odsto manju cijenu. Subvencije za kombajnere su u realizaciji”, tvrdi Kastrati pojasnivši samo da se čeka gdje i na kojim punktoivima oni mogu podići naftu. Obećavši da će se sve to završiti do kraja ove sedmice.
Uprkos kišnom periodu od aprila do juna, očekuje se da prinosi u prosjeku budu veći u odnosu na prošlu godinu.
“U odnosu na prošlu godinu prinosi će biti veći za oko 10 procenata. Uslovi su ove godine bili dosta dobri, bilo je dosta padavina, nije bilo bolesti i efekti su veoma dobri jer su mnogi domaćini jednom ili dva puta prskali svoje njive preparatima.
“Svi oni koji su izvršili zaštitu od bolesti imaju oko 20 odsto veće prinose u odnosu na one koji to nisu uradili. Isplatilo se dakle jer su dobili i do 5.000 kilograma a bilo je parcela sa kojih je dobijeno i vise od 6.000 kilograma pšenice po hektaru”, završava Kastrati.
