Dogovor zvaničnog Beograda i Prištine u Briselu o rješavanju pitanja slobode kretanja građana i o razmjeni kopija matičnih knjiga kod Srba u opštini Štrpce nailazi na dvostruke reakcije. Jedni podržavaju a drugi kritikuju ovaj sporazum.
Dalibor Jeftić, šef kabineta predsednika opštine Štrpce i izvršni direktor Samostalne Liberalne Stranke (SLS-a), političkog subjekta koji sa tri ministra i zamenika premijera učestvuje u Vladi Kosova, pozitivnim ocenjuje postignuti sporazum. Pozdarviće svaki dogovor koji će pomoći svim građanima da lakše i bolje žive.
“Sigurno da kao stranka čija politika zastupa evropske vrijednosti mi želimo da se te vrijednosti implementiraju i na terenu. Ono što je najbitnije oko ovog dogovora to je da sve što se dogovori bude implementirano”
Dogovor na ruku Albancima
Sa druge strane Zvonko Mihajlović, predsjednik za kosovske zvaničnike paralelne opštine Štrpce, smatra da ovaj dogovor “ide na ruku Albancima”.
“Jer sloboda kretanja podarzumjeva da Albanci mogu da koriste lične karte i slobodno se kreću u centralnoj Srbiji.
To nikako ne može biti nacionalni interes Republike Srbije. Registarske tablice KS takođe, ali je nejasno da li postoji reciprocitet. Nepoznanica je da li Srbi mogu da se kreću nesmetano na Kosovu sa srpskim ličnim kartama i da li će moći da se kreću sa vozilima srpskih registarskih oznaka”
I građani su podeljeni kao i njihova rukovostva. Jedni smatraju da to ne valja a drugi da će se na ovaj način smanjiti njihovi problemi. Po Daliborki Krstić ovaj spoarzum nije dobar:
“Zato što se prodaje srpsko imanje i nestaje srpstvo na ovim prostorima”
Sličnog je mišljenja i Bojan Savić koji ide korak dalje.
“Priznavanje određenih akata, na neki način, znači puzajuće priznanje te lažne njihove države Kosovo koju su proglasili. A pitamo koji je ustupak napravljen Srbima za uzvrat”?
Dobar i očekivani sporazum
Vekoslav Ilić kaže da je dobro što je, napokon, postignut jedan ovakav spoarzum koji će ići na ruku svim građanima.
“Dobro je, zašto nije dobro. Da idu jedni kod drugih- zašto nije dobro. Ja sam to i očekivao.Vozačku nisam uzimao i ako imam i jednu i drugu, i albansku i srpsku. Očekivao sam, međutim, da mogu da idem i da se vraćam a ne da plaćam tamo na granici 20 eura ulazak i povratak. To sam očekivao i da ne menjam one tablice”
I njegov prezimenjak Momčilo vidi tračak svetla na kraju tunela.
“Svaki dogovor je naravno pozitivan, ako nije samo protiv onog što ljudi i do sada koriste”.
Autor: Refki Alija, DW
