Kada se pogledaju podaci od raspada SFRJ, nazadovale su Srbija za oko 25 odsto manje konomsku aktivnost nego 1990,Crna Gora, koja ima oko 15 odsto slabiju ekonomsku aktivnost, i BiH sa „manjkom" od 26 odsto.
Hrvatska je uspjela da poveća društveni proizvod za 14 procenata, a Makedonija za oko 23.Kao razloge za loše rezultate privrede Srbije ekonomista Miroslav Zdravković navodi dugotrajnu izolaciju i bombardovanje. "Kada sam jednom poznatom slovenačkom ekonomisti rekao da su odlično vodili zemlju, on mi je odgovorio: 'Znaš, bilo nas je malo, mi nismo sebi smejli da priuštimo da se posvađamo'", kaže on.
Tako su pojedine bivše članice nekadašnje države došle u situaciju da su im, i posle dvije decenije od raspada Jugoslavije, slabe šanse za bolji život.
"Ukoliko nastavi da stagnira, Srbija će do 2014. godine postati siromašnija od Albanije i najsiromašnija u Evropi, nakon BiH. Da se to ne bi dogodilo, neophodno je da se koncipiraju i sprovode jasne i predvidljive ekonomske politike kako bi se razvijao privatan sektor", smatra Zdravković.
Po njegovim rečima, uz pad BDP-a i relativno zaostajanje svih bivših republika (izuzev Slovenije) u odnosu na okruženje, cijena raspada zemlje jeste i rast nezaposlenosti. Broj zaposlenih je smanjen za više od milion, za isto toliko je povećan broj nezaposlenih i više od milion ljudi je napustilo bivše republike SFRJ. Konkretno, Srbiju je napustilo oko 300.000 građana.
Slovenački ekonomista Rado Pezdir kaže da je raspadom SFRJ najgore prošla BiH, a da su se razlike između Slovenije, kao najrazvijenije republike u 1989, i ostalih uvećale.
Prema njegovom mišljenju BiH se nalazi u ubedljivo najlošijem stanju od svih ostalih republika i ima vrlo slabe perspektive. "Tamo doslovce nema ni efikasnih institucija ni pravne države, pa ni normalne ekonomije. Petnaest godina po završetku rata ta je država na rubu ekonomskog i institucionalnog raspada, a do toga bi došlo i pre da nije bilo međunarodne zajednice. Očigledno su se Bosanci odlučili da ne žele da budu gospodari svoje sudbine, kao da smatraju da uvek treba neko drugi da im spasava državu. Mislim da uzrok tome nije nacionalizam nego nesposobnost građana BiH, i to svih nacionalnosti, da poštuju bilo kakav oblik institucija pravne države", tvrdi Pezdir.
On navodi da se razlika između Hrvatske i Srbije takođe uvećala, tako da Srbija poprilično zaostaje. "Međunarodne komparacije pokazuju da je Srbija prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska, dok se Hrvatska u poređenju sa Mađarskom opet našla u poziciji u kojoj je bila pre Prvog svetskog rata. Slovenija, koja je pre Drugog svetskog rata bila razvijenija od Grčke, sada je manje razvijena od te skoro bankrot zemlje", kaže Pezdir.
Pezdir dodaje da je "zaključak da su od raspada SFRJ sve bivše republike, osim Slovenije, ako ih uporedimo sa ostalim bivšim socijalističkim državama, doživele lošije ekonomske rezultate. Recimo, BiH će dostići razvijenost Bugarske iz 2006. tek 2013, a u istoj godini će Srbija biti jednako razvijena kao Litvanija i Letonija iz 2006".
"To je jasan pokazatelj da su se sve države istočnog bloka razvijale brže nego eks-Ju republike, čak su stope privrednog rasta i strukturne reforme tamo bile brže nego u Sloveniji", ističe on.
On zaključuje da glavni krivac za ekonomsko zaostajanje nije bio samo rat, nego nesposobnost političkih elita da uvode strukturne reforme, kao i njihova sklonost da preko privatizacija stvaraju interesne grupe.
