Opozicione partije na Kosovu kritikovale su prve sporazume Prištine i Beograda, a vlastima se najviše zamjera što oni nisu potpisani, ne sadrže rokove, a ne podležu ni ratifikaciji u parlamentima, što znači da nisu međudržavni.
Bivši ministar spoljnih poslova, a sada član LDK, Skender Hyseni rekao je da na osnovu onoga što je do sada predstavljeno, ne može da se govori o međudržavnim sporazumima.
"Ovo nisu međudržavni sporazumi. Nisam upućen u detalje, ali na osnovu onoga što je predstavljeno u medijima, Evropska komisija je navodno zadužena za nadgledanje, a ona treba da bude i garant da će ono što je dogovoreno biti ostvareno", rekao je Hyseni.
Prema njegovim riječima, veoma zabrinjavajuće je to što se granica između Kosova i Srbije naziva administrativnom linijom.
"To nipošto nije smjelo da se dozvoli, jer ako pregovaraju dve države, onda između njih mora da postoji granica, a ne administrativna linija, ili bilo šta drugo", rekao je
Hyseni.
Prve sporazume Prištine i Beograda sa skepticizmom gledaju i druge opozicione stranke.
Potpredsjednik Skupštine iz Pokreta samoopredjeljenja Glauk Konjufca sporazume opisuje kao pristrasne i štetne za Kosovo.
"Vrijeme će pokazati da to nisu sporazumi između dve države. Čini se da se radi o sporazumima Srbije i Hashima Thaçija", rekao je Konjufca.
Prema njegovim riječima, iz sporazuma je očigledno samo da Kosovo priznaje Republiku Srbiju i da Srbija ne priznaje Republiku Kosovo.
Generalni sekretar Alijanse za budućnost Kosova Burim Ramadani kaže da predstavnici vlade i Edita Tahiri moraju da dođu u Skupštinu Kosova i predstave svaki detalj sporazuma.
"Tek kada poslanicima obrazlože sve što je dogovoreno, Skupština će prihvatiti ili odbaciti sporazume", rekao je Ramadani.
