U sljedećoj rundi pregovora Prištine i Beograda razgovaraće se, između ostalog, i o obostranom priznavanju diploma, počevši od srednjih škola do fakulteta. Sa tim problemom susreću se na hiljade svršenih srednjoškolaca…
Ajla Radončić iz Prizrena zavšava gimnaziju sa odličnim uspjehom i đak je generacije. Uslijediće polaganje državne mature, dobijanje diplome na kojoj piše Republika Kosovo i, zatim, upis na fakultet. Životna joj je želja da studira medicinu. Osnovnu, nižu i višu srednju školu završila je na maternjem, bosanskom jeziku. To je njen najveći problem.
„Fakultet ne mogu da upišem u Srbiji i Bosni i Hercegovini zbog nepriznavanja Republike Kosova. Mogla bih da upišem fakultet u Prištini, ali kako, kada tamo ne postoji fakultet na bosanskom jeziku. Ja ne mogu da studiram na tuđem jeziku“, kaže Ajla.
Primoran da studira u Prištini, iako ne zna albanski
I njen drug iz razreda Haris Tafilović susreće se sa istim problemima. Pošto drugačije ne može, biće prinuđen da godinu dana uči albanski kako bi studije završio u Prištini.
„Ja bih se rado upisao na univerzitet u Mitrovici, ali ni tamo ne priznaju naše diplome. Biću prinuđen da se upišem u Prištini iako ne poznajem dovoljno albanski jezik“, kaže Haris.
Roditelji su u veoma teškoj situaciji. Neznaju šta i kako dalje. Nemaju puno mogućnosti, a vrijeme ide. Sejbeta Radončić, Ajlina majka, tako kaže:
„Kosa mi se diže na glavi - šta ćemo sa njom. Odličan je đak. Ima ambiciju da studira, da uspije nešto u životu. Ako ne upiše fakultet, ako ostane kući, ništa joj drugo ne preostaje nego udaja. Kakva udaja, inostranstvo, vize … Žalosno je prodavati djecu. Ne znamo šta ćemo…“
Oni ne priznaju naše, mi nećemo njihove diplome
Amir Hodžić je ljekar. Studije je završio u jednom gradu u Srbiji. Otac mu je prodao imanje da ga školuje, ali veliki je znak pitanja hoće li i kada on raditi posao za koji se školovao.
„Fakultet sam završio prije godinu dana i predao diplomu na nastrifikaciju. Rekli su da će nostrifikacija biti za četiri mjeseca, a prošlo je već godinu dana. Ja sam bez posla, završio sam pripravnički staž. Rekli su nam da neće biti ništa od nostrifikacije zbog reciprociteta. Kažu, oni ne priznavaju naše diplome - mi nećemo priznati vaše diplome sve dok se ne završe ovi pregovori“, priča Amir.
Sejbeta Radončić ima poruku, kako kaže, zvaničnicima i u Prištini i u Beogradu:
„Kao majka, kao roditelj, apelujem na vlasti da se rješi problem Prištine, Beograda, Sarajeva. Da se nađe neko rješenje koje bi moglo da pruži šansu da naša deca uspeju u životu.“
/dw/
{jcomments on}
