Međunarodni sud pravde u Hagu okončao je višednevnu javnu raspravu o proglašenju nezavisnosti Kosova, izlaganjima stavova Vijetnama i Venecuele.
Predstavnici iz ove dve zemlje ocjenili su da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Ne postoji rok u kojem bi Međunarodni sud pravde trebalo da donese mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Zastupnica Vijetnama Ngujen Ti Hoang An izjavila je da je Rezolucija 1244 obavezujuća za sve članice UN i osnov za rješenje kosovskog problema.
Ona je naglasila da Rezolucija 1244 predviđa da se rješenje konačnog statusa Kosova može postići isključivo pregovaračkim procesom, uz saglasnost obiju strana, i da samo Savjet bezbjednosti UN može odrediti kada je taj proces završen.
Predstavnik Venecuele Alehandro Fleming je rekao da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi isključivo na kolonije, a da Kosovo nikada nije bilo kolonija, niti nezavisna država.
Albansko stanovništvo Kosova uživa sva manjinska prava u okviru Srbije i ne postoji osnov za proglašenje nezavisnosti, ocenio je Fleming.
On je izjavio da osnov za proglašenje nezavisnosti ne može biti ocjena bivšeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da su iscrpljene mogućnosti da se pregovorima dođe do rješenja konačnog statusa Kosova i preporuka da Kosovo, radi jačanja stabilnosti u regionu, treba da postane nezavisno.
Na kraju sjednice sudije Abdul Koroma, Muhamed Benuna i Antonio Augusto Kansado Trindade zatražili su od učesnika rasprave da odgovore na pitanja vezana za tvrdnje da međunarodno pravo ne zabranjuje secesiju, obećanja učesnika parlamentarnih izbora na Kosovu 2007. godine da će proglasiti nezavisnost i na odredbe sporazuma iz Rambujea iz 1999. godine.
Pisani odgovori trebalo bi da budu dostavljeni sudu do 22. decembra. Tokom devet dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, mišljenje je iznelo 29 delegacija.
Ocjenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom iznele su, pored Kosova, SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.
Suprotan stav su, uz srpske predstavnike, imale Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.
Dakle, kako stvai stoje, 14 zemalja je bilo na strani Kosova dok je 12 bilo na strani Srbije.
Predstavnik Burundija je ocjenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.
