Rasprava u Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova nastavljena je u ponedeljak izlaganjem delegacije Kina.
Ambasadorka Sue Hančin je najpre podsetila da je intervencija NATO protiv Srbije 1999. izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti. Ona je istakla da je njena zemlja insistirala da se u Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 ugradi amandman kojim se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije.
Po njenom mišljenju, ni privremene institucije u Prištini niti međunarodna uprava nisu imali pravo da donesu odluku o nezavisnosti Kosova.
„Predviđen je politički proces koji bi polazio od teritorijalnog integriteta Srbije i svako rešenje treba da se postigne saglasnošću svih strana“, ističe Hančin.
Ona se ne slaže sa ocenama da je zbog izostanka saglasnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti bilo iznuđeno, dodajući da je bilo nužno nastaviti pregovore koje bi omogućilo rešenje.
Kineska ambasadorka takođe ističe da je Kosovo integralni deo Srbije i stoga je ovo pitanje tiče međunarodnog prava iako ono ne reguliše direktno secesiju.
„S obzirom da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i principom teritorijalnog integriteta, to je važno pitanje za međunarodno pravo“, rekla je ambasadorka.
Sue Hančin takođe smatra da se pravo naroda na samoopredeljenje može primeniti na proces dekolonizacije, zatim na slučajeve strane okupacije ili potčinjavanja drugim državama, a Kosovo se, po njenom mišljenju, ne odnosi na te situacije.
Predstavnici Kipra takođe smatraju da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244. U nastavku argumente će izložiti delegacije Hrvatske i Danske.
ARGUMENTI ZA I PROTIV
Za sutra je predviđeno da svoje argumente iznesu SAD i Rusija, u sredu Francuska, a u četvrtak Velika Britanija.
Prošle sedmice, osim delegacija Srbije i Kosova, nastupilo je još 11 zemalja. Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržali Bugarska, Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Bolivija, Brazil, Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ovaj dokument u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
U dosadašnjoj debati je dominiralo nekoliko pitanja.
- Pobornici nezavisnosti Kosova smatraju da međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije pa samim tim ni Međunarodni sud pravde nije nadležan da odlučuje o ovom pitanju. Oni ističu da je to politički čin koji druge države mogu da priznaju ili ne. Srbija i zemlje koje je podržavaju, naglašavaju da su države ključni akteri međunarodnog sistema, pa je samim tim, stvaranje novih državnih tvorevina pitanje međunarodnog prava par excellence.
- Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju da se pravo naroda na samoopredeljenje ne može posmatrati samo u kontekstu dekolonizacije, kada su se kolonije oslobađale tuđinske vlasti, već i kao univerzalno demokratsko pravo. Protivnici, s druge strane, instistiraju da je se prevashodno mora voditi računa o očuvanju teritorijanog integriteta država, jer u suportonom preti nestabilnost i haos u međunarodnim odnosima.
- Prva grupa zemalja kao i institucije u Prištini, tvrde da Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 ne sprečava nezavisnost Kosova. Štaviše, njome je predviđen politički process koji bi trebalo da omogući pronalaženje konačnog rešenja i da je jednostrano proglašenje bilo iznuđeno zbog blokade Srbije. S druge strane, druga grupa zemalja i Beograd insistiraju da se u Rezoluciji 1244 nigde ne pominje nezavisnost Kosova kao opcija, već da je rešenje moguće samo dogovorom obe strane.
- Pristalice nezavisnosti Kosova ukazuju i na drastična kršenja prava Albanaca počev od ukidanja autonomije 1989, pa do nasilja i proterivanja 1998-9, kao osnov za nezavisnosti Kosova, što po njima, regulišu i različiti međunarodni dokumenti (remedial secession). Zemlje koje se protive nezavisnosti Kosova ističu, pak, da kršenje prava Albanaca ne može da bude izgovor za secesiju, već je trebalo ta prava uspostaviti. Po njima, Rezolucija 1244 je već osiguravala dovoljnu autonomiju Kosova u prelaznom peridou uz nadgledanje Ujedinjenih nacija dok se ne pronađe rešenje.
- Pobornici nezavisnosti Kosova smatraju da je ono jedinstveni slučaj, koji je proizišao iz nasilnog raspada bivše Jugolsavije, zatim da je na osnovu Ustava Jugoslavije iz 1974, bilo direktno zastupljeno u Federaciji i da je, kao i ostale federalne jedinice, imalo pravo na samoopredeljenje. Takođe, da je raspadom Jugoslavije nestao širi okvir, odnosno mehanizam zaštite prava Kosova ukoliko bi ostalo u Srbiji. Beograd i zemlje koje podržavaju njegovu poziciju ukazuju, međutim, da je tačno da je Kosovo imalo ista prava kao i republike, osim jednog – da se otcepi.
Izvor: RSE
