Kosovski zvaničnici najpre su prihvatili razgovore o "tehničkim" pitanjima sa zvaničnim Beogradom, a sada traže njihovo odlaganje najkasnije do 28. marta, "dok se ne izabere novo rukovodstvo ". Zašto?
Aktuelno rukovodstvo Kosova olako je davalo obećanja, a kada treba da ih realizuje – shvatilo je svu težinu i moguće posljedice. Zna i rezultat koji neće biti kao što je obećano građanima. Zato neće sve to da svali na svoja leđa, pa traži odlaganje početka dijaloga sa Beogradom. Nadaju se da će se u međuvremenu nešto promijeniti u njihovu korist i da će tek onda započeti razgovore – tako tumače i komentarišu trenutnu situaciju dobri poznavaoci kosovskih prilika, među njima i Nexhmedin Spahiu, analitičar i profesor politike balkanskih zemalja na Univerzitetu u Prištini.
"To dokazuje nezrelost i nespremnost kosovske političke klase. Ona se do sada ponašala prema uputstvima zapadnih kancelarija: Vašingtona i Brisela. Sada, kada je u poziciji da sama odluči šta treba uraditi, ima takvih nedoumica i tako suprotnih izjava. Tako se oni kriju od odgovornosti ", kaže Spahiu.
Prednost Beograda?
Sa druge strane analitičar Halil Matoshi vjeruje da je institucionalna kriza na Kosovu "namerno izazvana sa ciljem da se što više produži mogućnost započinjanja dijaloga između Prištine i Beograda". Razlog za to je, smatra Matoshi, "što američka strana nije uključena u te razgovore ". "Zato se oni pomeraju za proljeće ili ljeto kako bi i Amarikanci seli za pregovarački sto“ kaže Matoshi i posebno naglašava da "Demokratska partija premijera Hashima Thaçija, koja trenutno ima sve ključne pozicije u zemlji, neće da preuzme svu odgovornost pregovora na svoja pleća”.
Nexhmedin Spahiu tvrdi da je zvanični Beograd u prednosti nakon prihvatanja izmjenjene rezolucije o Kosovu. " Usvajanjem rezolucije od strane Ujedinjenih nacija, gdje se Beograd saglasio sa Briselom i Vašingtonom i dobio izuzetnu prednost, Beograd je sada u situaciji da nametne svoju agendu ", smatra Spahiu.
DW, Refki Alija
