U Moskvi je u toku međunarodna konferencija o Arktiku. Procenjuje se da jedna četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa leži ispod Arktičkog okeana.
Rusija, Norveška, Kanada, Danska i Sjedinjene države već su položile pravo na teritorije u regionu.
Skup treba da unapredi dijalog, ali jedan izvor u Kremlju kaže da će Rusija braniti svoje interese.
Ledeni pokrivač se topi
Resursi regiona ubrzano postaju dostupni zbog rapidnog smanjivanja polarnog ledenog pokrivača.
Visoki savetnik norveške vlade, Olaf Orfeum, rekao je učesnicima konferencije da tako dramatične promene na površini zemlje nigde drugde nisu zabeležene.
Bitka za Arktik usredsredjena je na jedan podovodni planinski venac poznat kao Lomonosovljev greben.
2001 godine, Moskva je podnela teritorijalni zahtev u Ujedinjenim nacijama, ali on je odbačen zbog nedostatka dokaznog materijala.
Pre tri godine, jedna ruska ekspedicija pobola je titanijumsku zastavu na dno okeana ispod severnog pola kao simboličnu najavu ruskih ambicija.
Moskva će podneti novu dokumentaciju Ujedinjenim nacijama 2012-13 godine.
Savetnik Kremlja za klimatske promene, Aleksandar Bedritski, izjavio je da su dobre šanse da ruski zahtev bude prihvaćen.
Kanada treba da podnese svoj zahtev 2013 godine, a Danska godinu dana kasnije.
Cilj svake zemlje je da ponudi naučne dokaze da je Lomonosovljev greben podvodni nastavak njene kontinentalne ploče.
Prema medjunarodnom pravu, priobalna zemlja ima ekskluzivno pravo na eksploataciju prirodnih resursa na dnu mora i ispod njega do 200 nautičkih milja (370km) od njenog kopna.
Ukoliko kontinentalna ploča ide dalje od toga, zemlja mora da pruži dokazni materijal komisiji UN koja će posle toga dati svoje preporuke za odredjivanje odgovarajuće granice.
BBC
