Opoziciona partija Alijansa za budućnost Kosova zatražila je od Skupštine da pozove sjednicu kako bi se razgovaralo o situaciji u sjevernom dijelu Kosova i o posljednjim preporukama Međunarodne krizne grupe.
Govoreći o rešenjima koje je predložila Krizna grupa, između ostalog razmena teritorije između Kosova i Srbije i autonomija za sever, AAK navodi da je do ovakvih preporuka došlo, nakon što je ICG obavio nekoliko intervjua za zvaničnicima Vlade Kosova.
Potpredsednik AAK-a Naim Maloku izjavio je tokom konferencije za novinare da bi Skupština trebalo da prikupi i proveri izjave kosovskih zvaničnika koji su se, po njemu, složili sa rešenjem koje prevazilazi Ahtisarijev plan, naročito kada je reč o autonomiji za sever.
"Dozvolite mi da pročitam samo jedan citat – U zamenu za puno priznanje od strane Srbije i za bilateralne odnose, uz jaku podršku EU za teritorijalni integritet, Kosovo bi moglo ići dalje, tako što će dozvoliti severu da izabere regionalno zakonodavno telo sa nadležnostima u pojedinim oblastima prava i eventualno da se izabere regionalno izvršno telo – ovo je iz intervjua sa visokim zvaničnikom u Prištini 18. juna 2010”, naveo je Maloku.
Bazirajući se na takvim intervjuima sa zvaničnicima Vlade Kosova, ICG je došao do preporuka o autonomiji severa, kaže Maloku, tako da zahtevamo od Skupštine da razmotri kako je došlo do ovakvih konstatacija, koje se razlikuju od javnih izjava kosovskih zvaničnika.
Tehnički razgovori uspešni samo uz ozbiljnog posrednika
U međuvremenu, predsednik Skupštine Jakup Krasniqi odbacio je mogućnosti prevazilaženja Ahtisarijevog plana kada je reč o rešavanju problema severa. Krasniqi kaže da je Kosovo dalo svoje kompromise i da Ahtisarijev plan garantuje više prava srpskoj zajednici nego što to garantuju ostala mesta. Krasniqi navodi da bi ostale zemlje u regionu trebalo da uzmu Kosovo za primer o rešavanju njihovih pitanja.
“Poštujemo izveštaj ICG-a, ali smo uvereni da je dokument predsednika Ahtisarija za pravo i slobodu manjinskih zajednica kao i za decentralizaciju jedan od najavansiranijih dokumenata što se tiče ljudskih prava. Smatramo da se ovaj dokument ne treba promeniti, bilo koji deo Kosova da je u pitanju“, navodi Krasniqi.
Opozicija smatra da je što brže uspostavljanje vlasti na severu od strane kosovskih institucija najpovoljniji položaj za Kosovo, naročito sada na pragu budućih razgovora sa Srbijom.
Naim Maloku iz AAK-a kaže da institucije moraju da ostanu pri svojim stavovima da na severu ne može postojati rešenje koje bi prevazišlo Ahtisarijev plan.
"Mi snažno stojimo iza stava da nema Ahtisari plus, već samo implementacija Ahtisarijevog plana. A i Ustav Kosova, kao i zakoni, proizilaze iz sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa“, kaže Maloku.
Dok analitičar Driton Lajçi smatra da se o severnoj Mitrovici može razgovarati samo ukoliko bude došlo do političkih razgovora sa Beogradom, ali nikako o statusu Kosova.
"Beograd je nakon izrečenog mišljenja MSP postepeno suzio svoj stav o Kosovu. Ako bude bilo političkih razgovora, oni će biti samo o severnoj Mitrovici, a ne o političkom statusu Kosova. Dok će tehnički razgovori biti uspešni samo ukoliko bude bilo ozbiljnog posrednika, a u ovom slučaju to su EU i SAD, ali i ako se postavi uslov Kosovu i Srbiji da reše svoje probleme ukoliko žele da se integrišu u EU”, kaže Lajqi.
