Konfrontacija oko Kosova i otvaranje statusnog pitanja Srbija bi mogla platiti ugrožavanjem svog puta ka Evropskoj uniji. Ovo upozorenje nemačkog šefa diplomatije Guida Westerwellea, izrečeno je u intervjuu nemačkim medijima uoči samog dolaska u Beograd. čini se da će iz evropskih prestonica sve češće biti upućivano Beogradu.
Sagovornika Radija Slobodna Evropa Charlesa Kupchana, profesora na vašingtonskom Georgetown univerzitetu, pitamo da li će slične poruke iz evropskih prestonica sve češće biti upućivane Beogradu.
Kupchan: Mislim da je odluka Međunarodnog suda pravde u mnogim državama konačno rešila pitanje kosovskog statusa, a pri tom je Srbija bila ta koja je inicirala da se Sud pozabavi tim problemom. Rezultat je, kao što sam rekao, da mnogi smatraju da je time to pitanje uglavnom zatvoreno. Mislim da u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u najvećem broju zemalja Evropske unije, vlada uverenje da Srbija i nakon odluke Međunarodnog suda pravde ne odustaje od konfrontacije u vezi sa kosovskim statusom jer svojom UN rezolucijom poziva na razgovore o svim otvorenim pitanjima.
RFE: Kakvu bi cenu Srbija mogla platiti zbog toga?
Kupchan: Postoje mišljenja da bi Evropska unija, kao odgovor na korake koje Srbija bude preduzimala prema Kosovu, u komunikaciji sa Srbijom mogla da upotrebi kočnice, dakle, da uspori put njene evrointegracije. Kako u Sjedinjenim Državama, tako i u većini zemalja-članica Evropske unije vlada konsenzus da bi Beograd, umesto što se fokusira na status, trebalo da se usredsredi na rešavanje konretnih problema života na Kosovu, pitanja kao što su trgovinska razmena, granice, drugim rečima, na probleme dnevnog funkcionisanja. Dakle, mislim da je suviše rano reći kakvu cenu će Srbija platiti zbog insistiranja na pitanju statusa, ali ono što Srbija radi jeste udaranje glavom u zid i to uprkos tome što je mišljenje Međunarodnog suda pravde samo osnažilo samopouzdanje država koje su već priznale Kosovo i da će – u to sam uveren – uticati da Kosovo priznaju i zemlje koje su do sada čekale.
