Ustavni sud Srbije ukinuo je ovih dana kosovski dodatak iz 2003. godine. On je najpre podrazumevao dupla primanja za 45.000 zaposlenih, uglavnom Srba na Kosovu zbog “ otežanih okolnosti u kojima rade”, pa je kasnije, kada je počela ekonomska krize, krajem 2008. godine, smanjen sa 200 na 150 odsto.
Tako će zaposleni u “drzavnim organima na Kosovu” od septembra, umesto jedne i po plate, dobijati isti iznos kao i njihove kolege u Srbiji. Većina Srba na Kosovu smatra da ta odluka nije dobra I da dolazi u lošem trenutku.
To će po jednima prouzrokovati odlazak stručnog kadra s Kosova, a po drugima znači prestanak diskriminacije, bogaćenja, kupovinu imanja u Srbiji a sve pod plaštom patriotizma.
U Domu zdravlja u Štrpcu sve liči na vanredno stanje. Članovi sindikata zdravlja burno reaguju. Traže sastanak sa direktorom kako bi vidjeli šta će dalje. Pacijenti sve to slušaju i samo mašu glavom. Malo je medicinskog osoblja u ordinacijama. Domenika Pavletović, predsjednik sindikata, je svesna da se ne može ništa protiv odluke Ustavnog suda, ali:
“Postavljamo pitanje gde je Ustavni sud bio 10 godina. Taj dodatak nije bio protivzakonit sad, poslednjih nekoliko nedelja, nego je protivzakonit predhodnih 10 godina. Ne znam, mi smo jedva i sa tim dodatkom preživljavali sa malim izuzetkom ljudi koji su, možda, pravili malverzacije. Međutim, ako su špekulacije u novinama tačne, da su se pojedini lekari bogatili preko noći i da im je Kosovo bilo samo biznis, neka ih hapse. Treba nas, koji se ovde rađamo, ženimo i udajemo, krstimo i na kraju krajeva i sahranjujemo, država Srbija ne treba da okreće leđa. Dovoljno je što su nas vojno napustili “
Sličnih reakcija zaposlenih ima i u osnovnoj i srednjoj školi “Dositej Obradović” u opštini Štrpce sa većinskim srpskim življem. Tako pomoćni radnici naglašavaju da će im sada plata biti samno “ oko 170 eura”, dakle, za polovicu manje, kaže Dragan Staletović.
“Do sada sam imao 22.000 dinara i sada je došlo na 18.000. Kako ću da živim sa tim novcem, a imam kredit od 200 eura. Kuću sam gradio pre godinu dana. Kako ću? Samo za kredit treba da radim. Ne valja, normalno da ne valja. Da ti skinu jednom deset hiljada pa sada još osam i šta ima da očekujemo“.
Dosadasnja prosječna, dupla plata, kosovskih Srba zaposlenih u zdravstvu i prosveti iznosila je oko 800 eura. Prosječna plata njihovih kolega koje finasira Vlada Kosova iznosi oko 280 eura. Pomoćni radnik u školi Zoran Staletović dodaje:
“Vlada Kosova traži sve. I struja i porez da se plaća i sve druge dažbine i komunalije. Automatski te na taj način tera da prihvatiš kosovsku vladu”.
Blagajnica škole Krstivojka Janković je uzbuđena i ljuti se na odluku o ukidanju kosovskog dodatka kojeg je ukinuo Ustavni sud Srbije jer je protivustavan:
“Kako mogu takvu odluku da donesu? Što ne dođu ovde malo pa da vide. Neka zađu u naše prodavnice, neka vide naš Dom zdravlja, kakve usluge nam pruža. Kako da nismo ljuti – jesmo “
Medutim, oni koji rade u privatnom sektoru i koji ne dobijaju ništa iz budžeta Srbije, sasvim drugačije razmišljaju i govore. Apotekarka Zorica Spasić iz Štrpca odresito kaže:
“Pa dosta im je bilo, 11 godina. Dosta. Neko nije primio ništa za ovih 11 godina. Ništa“.
U Partešu kod Gnjilana, novoformiranoj opštini sa većinskim srpskim življem, zaposleni u prosveti i zdarrvstvu neće da govore na ovu temu. Vidi se da su nezadovoljni i ljuti, ali to neće da kažu u mikrofon.
Sa druge strane, poljoprivrednik Veljko Stojanović ne vjeruje da će se odluka Ustavnog suda sprovesti u praksi. U suprotnom:
“Još bolje će biti. Manje će se iseljavati narod. Zašto? Do sada je primao 200 posto i mogao je da napravi (kuću) u Srbiji. A kada neće imati – neće da pravi. Ostaće na zemlji!”
Ispred prodavnice tekstilne robe čiji je vlasnik Albanac a prodavac Srbin u centru Parteša, nekoliko starijih mejštana burno raspravlja o ukidanju kosovskog dodatka. Među njima je i Nebojša Simić.
“Ja sam i pre rata bio privatni preduzetnik i nisam primao minimalac. Tu je Srbija napravila grešku. Neki su dobijali 200 odsto, a neki ništa. U Srbiji, dakle, još vlada komunizam. Trebala je da rasporedi. Taj dečko koji se nađe na birou (za zapošlajvanje) a imao je 15 godina sada ima 25. Oženjen je, a ne prima ništa a nekome , ako su troje na poslu, daje šest plata. To je bila katastrofa. Pogeršna odluka. Ko je mogao da ode – otišli su svi. Imam dva sina i otišli su u azil. Ovo je ispravna odluka, samo je trebala ranije da se donese. Već je kasno !”
Pojedini Albanci, poput Envera Bytyqija iz Prizrena, pozdarvljaju odluku Ustavnog suda Srbije i smatraju da je to u intersu samih kosovskih Srba.
“Srbi terba da shvate da je Kosovo njihova država i da treba da se okrenu Kosovskim institucijama“.
R.A. - WDR
