Ministri Evropske unije u ponedjeljak će u Briselu razgovarati o pitanju Kosova, nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, kao i o situaciju u Bosni i Hercegovini.
Predsatvnici Saveta ministara obratiće se javnosti na konferenciji za novinare u 16.30, kada će biti poznate i odluke. No, ne bi trebalo očekivati velike obrte. Ništa sem duge i teške rasrprave.
Pet država EU se i dalje protivi priznanju Kosova, odluke Saveta ministara se pri tom donose konsenzusom.
Ministri inostranih poslova Evropske unije danas će diskutovati o situaciji na Kosovu i narednim koracima nakon prošlonedeljnog objavljivanja odluke Međunarodnog suda pravde. To će biti duga debata. Takođe, na dnevnom redu je Bosna i Hercegovina.
Teško je očekivati da će danas biti odluke, zato što, paradoksalno, deo Evropske unije je neutralan u odnosu na pitanje nezavisnosti Kosova. Pet država odbija da prizna nezavisnost. Te zemlje imale su čvrste pozicije prošle sedmice kada je komesarka za spoljnu politiku Ketrin Ešton izdala saopštenje.
Ono je usledilo nakon teške debate država članica, gde su posebno Kipar i Rumunija bili kritični, odnosno stajali na poziciji suprotnoj od podrške Kosovskoj nezavisnosti. Takođe, vezano za pitanje obećanja Kosovu da će postati članica Evropske unije, ali kako to ostvariti u situaciji u kojoj pojedine države ne žele da ga priznaju kao nezavisnu državu.
Pitanje, dakle, ostaje otvoreno, pogotovu zbog toga što postoje države koje žele da se učini korak nazad, nezadovoljne onim što je iznela Ketrin Ešton. Na primer, Holandija prigovara da ona nije navela posebne detalje o perspektivama EU.
Može li Beograd ipak očekviati direktnu poruku iz Brisela. Srbija je već uključena u proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji i ne treba očekivati neke nove poruke Srbiji.
Rečeno je mnogo puta da reformame u određenim oblastima garantuju članstvo u EU. Sve što je na stolu na to se odnosi. Danas se možda može očekivati napredak na duže staze, ali nekih bitnih odstupanja od dosadašnjeg pravca teško da će biti. Najvažnije pitanje za EU je kako da Srbiju i Kosovo uvedu u EU, kako da preskoče prepreku koja je sada pred njima. Poznato je da je Ešton poslala odvojena pisma u Beograd i Prištinu, da dođu u Brisel na razgovore, direktne razgovore.
Cilj razgovora kada je reč o Bosni i Hercegovini jeste da se zaustave antidejtonski procesi. Treba podsetiti i da je Katrin Ešton uputila pismo, u ime država članica, da se preduzmu određene mere protiv antidejtonskih političara. To se uglavnom odnosi na vođstvo bosanskih Srba. Čak se pominje i mogućnost uvođenja zabrane putovanja za one koji podrivaju Dejton. Ali tu odluku moraju potvrditi države članice.
RSE
