Veliki je broj starijih stanovnika Kosova, uglavnom iz redova nesrpske zajednice, koji su nakon 1999. ostali bez penzija zasluženih tokom svog radnog veka, izveštava "Deutsche Welle". Pre bombardovanja su te penzije dobijali – iz srpskog budžeta.
Skoro sve priče, konstatuje nemački radio, liče na priču Ridvana Boze iz Prizrena koji je 2000. u Beogradu poslednji put dobio penziju.
"Otišao sam ponovo da se prijavim, ali oni kažu da ne mogu da dobijem penziju. U međuvremenu sam se prijavio i imam stalni boravak u Batočini kod Kragujevca. Uprkos tome, neki Bošković mi je već dva puta dao negativno rešenje", priča on.
"Iako sam doneo sva dokumenta koja je tražio, i molio deset puta – odbija me. Imam 75 godina, nemam para lekove da kupim. Tražim samo moj novac koji sam krvavo zaradio, odbijali su mi za penzijski fond, a sada mi ga ne daju", jada se Boze.
Ahmet Dalifi iz Dikanca kod Dragaša, inkasant u nekadašnjoj elektropriverdi Kosova, ne dobija penziju iz Beograda nego samo 40 evra od vlade Kosova.
"Pokušao sam. Traže dokumentaciju da odnesem – formular M4, ili kako se već zove: gde da im to nađem. Tamo u beogradskom zavodu navodno ne postoji moj radni staž, ni jedan dan. Nisu mi, dakle, uplaćivali na ime radnog satža", kaže Dalifi.
U Prištini, s druge strane, ne znaju da li će se i kako će se problem razrešiti, mada je sve ovo poznato Ćemailju Smailjiju, zameniku ministra za rad i socijalna pitanja u vladi Kosova. On podseća da su potraživanja na ime penzija prema Beogradu "veća od dve milijarde dolara, kako se obično spekuliše u javnosti".
"Međutim, način na koji to treba razrešiti je veoma komplikovan, jer mnogi penzioneri nisu danas živi. Ne zna se kakav će biti model, politička situacija, odnos međunarodnih faktora prema ovom problemu…", kaže Smailji.
