Sudu u Briselu je stigla tužba koja bivšeg izraelskog premijera Olmerta, glavnu opozicionu političarku Livni, ministra odbrane Baraka i još jedanaest izraelskih političara tereti za ratne zločine počinjene u Pojasu Gaze.
Iza tužbe stoji jedan Belgijanac palestinskog porijekla kao i još 13 Palestinaca. Riječ je o članovima porodica žrtava ofanzive izraelske vojske izvedene u decembru 2008. i januaru 2009. godine.
Najveći deo tužbe od 70 strana temelji se na izvještaju koji je poslije ofanzive za Ujedinjene nacije izradio južnoafrički sudija Richard Goldston. U tom izvještaju su i Izrael i Hamas optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Nesuglasice između Belgije i Izraela?
Jedan od dva pravna zastupnika tužitelja, advokat Žorž-Anri Botje, oslanja se na mogućnost primene belgijskog prava, koje u određenim slučajevima belgijskim sudovima priznaje „univerzalnu nadležnost“ za dela počinjena bilo gde u svetu. Podnosioci tužbe su se posebno osvrnuli na izraelsko bombardovanje džamije Ibrahima al Makadmaha u blizini Džabalije u decembru 2008, u kome je ubijeno 16 civila.
Belgijski sud bi do kraja avgusta trebalo da se izjasni da li će uzeti tužbu u razmatranje ili ne. Sličan slučaj se desio 2001, kada je tom sudu tužen tadašnji predsednik izraelske vlade Arijel Šaron, zbog masakra civila u izbegličkim kampovima u Libanu. To je dovelo do napetosti u odnosima Belgije i Izraela; tužba je odbijena a posle toga je doneti i novi Zakon o univerzalnoj nadležnosti belgijskih sudova, koji je tu nadležnost bitno ograničio.
Ko je nadležan?
Osnovna ideja Zakona o univerzalnoj nadležnosti jeste da pred belgijskim sudom mogu da se vode procesi kojima pravosudni sistemi drugih zemalja ne mogu da se bave. U ovom slučaju, kao što argumentuje Žorž-Anri Botje, „Palestina nije priznata država koja bi mogla da razmatra ovakvu tužbu, a izraelskim sudovima nedostaje neutralnost.
Izrael je od 27. decembra 2008. do 18. januara 2009. u Pojasu Gaze vodio ofanzivu „Liveno olovo“ čiji su proklamovani cilj bili članovi radikalnog palestinskog pokreta Hamas i njihova infrastruktura. Kao povod za tu akciju Izrael je naveo višegodišnje bombardovanje izraelskih gradova iz Pojasa Gaze. U ofanzivi su učestvovale vazduhoplovne ali i artiljerijske snage. Vojna komanda je bila u rukama bivšeg generala i tadašnjeg ministra odbrane Ehuda Baraka. Cipi Livni je tada bila ministarka spoljnih poslova.
