Na Kosovu još uvijek nisu sigurni kada i o čemu će tačno biti najavljeni tehnički pregovori sa Beogradom. Ali, jedno je sigurno, a to je da se oni moraju bazirati na Ustav Kosova, odnosno na Ahtisarijev paket.
Pojedini vladini dužnosnici smatraju da se tokom najavljenih pregovora između Prištine i Beograda problem sjevera Kosova mora diskutovati, ali se insistira da ta tema bude političkog karaktera već da se poštuje sve što je određeno u Ahtisarijevom paketu.
Sjever Kosova još uvek nije pod kontrolom kosovskih institucija, već tamo vladaju srpske paralelne strukture bezbjednosti i iz ostalih oblasti.
Bivsi gradonačelnik Mitrovice, a sadašnji ministar unutrašnjih poslova Kosova, Bajram Rexhepi, kaže da ne bi trebalo biti ikakvih odstupanja iz Ahtisarijevog plana.
“Pitanje Mitrovice je veoma jasno u Ahtisarijevom planu. Treba se legalizovati opštine, trebaju se održati izbori, stvoriti legalne strukture nakon izbora koje mi organizujemo, zatim da se podrže te strukture i da se one integrišu u demokratskim procesima i institucijama. Sa Srbijom nemamo šta da se bavimo o našim unutrašnjim pitanjima. Pitanje o političkom statusu je za nas rešeno”, kaže Rexhepi.
I zamjenica ministra spoljnih poslova, Vlora Qitaku, smatra da osnova pregovora treba biti Ustav Kosova, te da se tokom njih neće diskutovati o statusu kosova.
Qitaku navodi da sjever Kosova ne vidi kao temu pregovora, ali vjeruje da postoje pitanja koja se mogu jrešiti u odnosima Kosovo-Srbija, a koja će donijeti normalitet u ovom delu zemlje.
“Sa Srbijom ćemo da razgovaramo o ojačavanju regionalne saradnje, o pitanjima zajedničkih interesa, o graničnoj saradnji, carini, o borbi protiv organizovanog kriminala, kao i o pronalasku načina da pomognemo jedni drugima u procesu integracija”, kazala je Qitaku.
Opozicija na Kosovu kritikuje trenutni pristup vlade o tehničkim pitanjima sa Srbijom. Ibrahim Makolli iz Alijanse Novo Kosovo kaže pregovori trebaju da počnu samo onda kada Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
“Kosovo ne sme da uđe u nove pregovore pre nego što Srbija prizna da Kosovo nije deo te zemlje. Svaki pokušaj da takvi pregovori počnu, predstavlja rizik da Kosovo završi u ćorsokaku iz kog se teško izlazi”, kaže Makolli.
A potpredsjednik Alijanse za budućnost Kosova, nekada negocijator pregovora u Beču, Blerim Shala, opominje da u razgovorima sa Srbijom, sever nikako ne bi trebalo da se tretira kao posebno pitanje.
“Ako se tema o sjeveru Kosova tretira posebnom, automatski će se tretirati na poseban način i biće rizika da se za sjever ponudi nešto što nije u Ahtisarijevom paketu”, izjavio je Shala.
S druge strane, politički analitičar Agron Bajrami, smatra da o kakvim god se pregovorima sa Srbijom radilo, oni će biti političkog karaktera.
On predlaže kosovskim institucijama da pre nego što se sedne za pregovarački sto, da se najprije izradi lista problema sjevernog dela Kosova. Na prvom mjestu, po njemu, bi treba da bude uklanjanje svih paralelnih struktura koje finansira Vlada Srbije.
“Pošto Srbija ima uticaja na severni deo preko paralelnih institucija, što je veoma primetno, mislim da je neophodno da se u svakim pregovorima predstavi zahtev od kosovske strane da Srbija predstane sa destruktivnim delovanjem na severu”, kaže Bajrami.
Tehnički pregovori između Pristine i Beograda su najavljeni od strane međunarodnih diplomata, verujući da oni mogu otpočeti nakon odluke MSP o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.
